Ovaj roman slovenačkog pisca Vladimira Bartola, napisan je tridesetih godina prošlog veka i objavljen 1938, u vreme kada nijedan od fanatičnih verskih lidera i inspiratora današnjih terorista nije ni rođen. Kako je, onda, autor mogao predvideti da će se ovaj njegov roman čitati i razumeti, možda tek posle pedeset godina? Ovo je samo jedno od pitanja kojim su savremeni tumači Bartolovog dela počeli da se bave u tom kritičnom periodu "pedeset godina posle", od kraja osamdesetih godina prošlog veka nadalje, kada je Alamut, posle francuskog prevoda (koji je, uzgred, dvadeset godina ležao zaboravljen u fijoci Slovenačkog društva književnika) preveden i širom Evrope, da bi ponovo doživeo čitalački bum posle napada muslimanskih terorista na Ameriku 11. septembra 2001. Alamut je priča o fanatičnoj verskoj mržnji i zaslepljenosti koja obične ljude, navučene na duhovnu i telesnu drogu, pretvara u ubice, "ašišare", ili "hašišare" (arapski izraz od kojeg je nastala i engleska reč assasin, koja označava atentatora), spremne na najsurovije zločine i samouništenje, jer veruju da im je time obezbeđeno večno blaženstvo u Alahovom raju. Ali, i više od toga, Alamut je priča o manipulacijama, iluzijama, vođama koje svim nemogućim sredstvima obmanjuju podanike i sve ostale kako bi lakše postigli cilj.
Prvo izdanje štampano je 1938. godine,a slavu je stekao tek sedam decenija kasnije, kada je došlo do sukoba sa islamskim svetom (9/11, napadi u Madridu i Londonu). Tada je knjiga pokazala istorijsku problematiku i svoje vizionarstvo. Na srpskom jeziku roman se pojavio 1954. godine u prevodu Josipa Zidara i Marijane Zandor.
Knjiga nas vodi u 11. vek u iranska brda. Govori o tvrđavi Alamut, nepristupačnom sedištu ismailaca (šiitske sekte), odakle vođa Hasan ibn Saba vodi rat protiv „nevernika“ (Seldžuka i ostalih sunita). On u tvrđavi ima tajni centar za obuku vrlo hrabrih boraca, asasina (hašašina), koji su za svog vođu spremni i umreti. Hasanu ibn Sabi to uspeva uz pomoć vrlo prefinjenog sistema, jer sve buduće borce šalje u lažni „raj“, kada ih nakon konzumiranja čudesne kuglice (hašiša) u prelepom vrtu dočekaju prekrasne, mlade devojke sa pripitomljenim divljim životinjama, sa izobiljem hrane i divnom muzikom. Tako svi budući borci poveruju da Hasan ibn Saba ima ključ od raja. Da bi borci ponovo doživeli taj raj, spremni su da učine sve, pa i da umru. Tako im ibn Saba obećava raj i šalje ih u samoubilačke misije gde moraju, po naređenju, pre samog izvođenja napada, konzumirati te čudesne kuglice (hašiš), koji ih dovodi do pred vrata raja, a u stvari ih opusti kako bi lakše izvodili napade iz kojih se niko ne vraća živ.
Priča se vrti oko jednog od novodošlih boraca, Ibn Tahira, a sporedno teče priča i o prelepoj Halimi, koja je takođe predodređena za Alamut, gde će biti nuđena kao jedna od tih rajskih devojka koje će dočekivati i mamiti buduće fedajene nudeći im lažnu sliku o raju.
Comentarios