U carstvo na žalu sinjega mora – pre mnogo leta to bi – življaše jednom devojka lepa po imenu Anabel Li;
i samo jedno joj beše na umu da se volimo mi. U carstvu na žalu sinjega mora deca smo bili mi, al volesmo se više no iko ja i Anabel Li, ljubavlju s koje su patili žudno nebeski andjeli svi. I zato, u carstvu na morskome žalu, pradavno ovo se zbi poduhnu vetar noću sa neba, sledi mi Anabel Li i dođoše od mene da je odnesu njezini rođaci svi, u grob na morskome je spustiše žalu da večni sanak sni. Andjele zavist je morila što su tek upola srećni ko mi da! zato samo ( kao što znaju u carstvu onome svi) poduhnu vetar sa neba i sledi i ubi mi Anabel Li. Al mi nadjačasmo ljubavlju one što stariji behu no mi – što mudriji behu no mi – i slabi su andjeli sve vasione i slabi su podvodni duhovi zli da ikad mi razdvoje dušu od duše prelepe Anabel Li Jer večite snove, dok Mesec sjaj toči, snivam o Anabel Li kad zvezde zaplove, svud viđam ja oči prelepe Anabel Li po svu noć ja tako uz dragu počivam, uz nevestu svoju, uz život svoj snivam, u grobu na žalu, tu ležimo mi, a more buči i vri.
...................................................................................................................
Edgar Alan Po (engl. Edgar Allan Poe; Boston, 19. januar 1809 — Baltimor, 7. oktobar 1849), američki književnik, pesnik, urednik literarnih magazina i jedan od najznačajnijih predstavnika američkog romantizma. Edgar Alan Po, za života gotovo nepoznat, postao jedan od najuticajnijih američkih pesnika kada su vrednost njegovog dela otkrili francuski pesnici Bodler, Malarme i Valeri. Njegove kratke pripovetke smatraju se pretečom detektivskog romana.
Biografija
Njegov otac i majka, Dejvid Po ml. i Elizabeta Hopkins Po (oboje glumci) preminuli su u roku od dve godine (otac 1810, majka 1811.) nakon njegovog rođenja – nakon toga, Po je odveden u Ričmond, gdje je živeo kod Džona Alana, te onda poslan u Englesku gde je od 1815. do 1820. pohađao Manor School u Svindon Njuingtonu. Nikad legalno usvojen, prezime Alan uzeo je kao srednje ime. Porodica Po je inače poreklom iz Škotske, gde je rođen i Edgarov otac.
Godine 1826, Po odlazi na studije na virdžinijski univerzitet pod imenom, ali je izbačen zbog kockarskih dugova, što ga dovodi u svađu s Džonom Alanom koji ga se tada odrekao kao sina. Godine 1827. pridružio se vojsci, lagavši o svom imenu i starosti; 1830. stiže do Vest Pointa, ali je izbačen godinu kasnije zbog neizvršavanja dužnosti.
O sledećem periodu Poova života malo se zna, osim da je 1833. živeo s očevom sestrom u Baltimoru. Nakon što je s kratkom pričom Poruka u Boci osvojio 50 dolara, započinje karijeru pisca: u časopisima Sadern literari mesindžer (u Ričmondu, gde je stvarao od 1835. do 1837.), te filadelfijskim Bartonz džentlmenz magazin i Grejemz magazin (1839 — 1843.), izlaze neka od njegovih najpoznatijih dela.
Godine 1835, Po se ženi trinaestogodišnjom rođakinjom Virdžinijom Klem, koja će kasnije od posledica tuberkuloze postati invalid, te na kraju i preminuti, što se smatra uzrokom Poovog neobuzdanog alkoholizma. Slavna pesma Anabel Li (1849.) posvećena je Virdžiniji.
Njegova prva zbirka, Priče iz Groteske i Arabeske, pojavila se 1840. godine, a sadrži jedno od njegovih najpoznatijih dela, Pad kuće Ašerovih. U ranim četrdesetim godinama 19. veka, izlazi i Školjkareva prva knjiga, njegovo najprodavanije djelo.
Mračna poema o izgubljenoj ljubavi, Gavran donela je Pou svetsku slavu kad je izdana 1845, a Ubistva u Rue Morgue te Ukradeno pismo, takođe iz tog perioda, smatraju se Poovim najpoznatijim kriminalističkim romanima. Takođe, bio je aktivan književni novinar.
Godine 1848, depresivan i u očaju, Po pokušava samoubistvo. Nakon toga je nakon zabave na putu novoj zaručnici nestao na tri dana. Pojavio se u vrlo čudnom stanju u Baltimoru, gde je i na kraju preminuo 7. oktobra 1849.
Dela
Poov opus obiluje romanima, kratkim pričama te pesmama i smatra se ogromnim doprinosom svetskoj književnosti, pogotovo u žanru horora i kriminalistike.
Pripovetke
Ubistvo
Berenica
Crni mačak
Bačva amontillada
A Descent into the Maelstrom
The Devil in the Belfry
Anđeo svega čudnog
Posed Arnhajm
Eleonora
Činjenice o slučaju gospodina Valdemara
Pad kuće Ušer
Zlatni kukac
Đavo perverznosti
The Island of the Fay
Landorov letnikovac
Maska crvene smrti
Mesmeričko otkrivenje
Ubistvo u ulici Morgue
Duguljasti sanduk
Jama i klatno
Prevremeni pokop
Ukradeno pismo
Tišina
Izdajničko srce
The Thousand-and-Second Tale of Scheherezade
Fon Kempelen i njegovo otkriće
William Wilson
Čovek svetine
Rukopis pronađen u boci
Ligeja
Romani
Avanture Artura Gordona Pima
Dnevnik Džulijusa Rodmana
Sfinga
The System of Dr. Tarr and Professor Fether
A Tale of the Ragged Mountains
The haunted Palace
Pesme
Alone
Anabel Li
Eldorado
Leonora
Sonnet: To Science
Zvona
Gavran
To Helen
Ulalume
„Po, moderan, za svoje vreme i suviše, srljao je svugde sam, tačno po svojoj formuli, bez religije i bez tradicije. No od Dantea je, verovatno, primio danteovsku vertikalnu arhitekturu, bolje reći, strukturalnu hijerarhiju odole naviše – kako u formi, tako u idejama. Spratovi, prstenovi, gradacije, od nižeg ka višem, ka najvišem. Od ponora do ponora, tri stepena Poova gledanja na svet i na čoveka jesu: materija, duša, duh; ili drugim rečima: proza, poezija, metafizika; ili još drukčije: intelekt koji hoće istinu, poezija koja hoće lepotu, duh koji hoće moral.” (Isidora Sekulić)
”Poova ličnost – čovek veoma izoštrenih sposobnosti, čiji su živci opušteni, čija silna i strpljiva volja prkosi teškoćama, onaj čiji je pogled oštrinom mača upravljen na predmete koji rastu dok ih on gleda… Poove žene – blistave i bolesne, koje umiru od čudnih boljki i govore glasom koji liči na muziku.” (Šarl Bodler)
”nijedan čovek nije čarobnije pisao o izuzecima u ljudskom životu i u prirodi; … o besmislenom koje se uvlači u razum i upravlja sa njim s užasnom logikom; o histeriji što nasilno prisvaja mesto volje, o protivrečnosti što se javlja između živaca i duha, i o čoveku razdešenom do te mere da bol izražava smehom.” (Šarl Bodler)
Comments