Na današnji dan Evropa je konačno uplovila u luku mira.
Na samom početku, 9. maja 1945, u 00.16 časova, tek što je otkucala ponoć, u Berlinu je potpisan akt o bezuslovnoj i konačnoj kapitulaciji nemačkih oružanih snaga.
U ime poražene nacističke Nemačke, ovaj akt su potpisali feldmaršal V. Kajtel, general K. J. Štumpf i general H. G. Hindeburg. U ime članica Antifašističke koalicije, bezuslovnu kapitulaciju Nemačke posvedočili su sovjetski maršal G. Žukov i britanski general A. Teder, a tokom dana su vest o kapitulaciji objavili zapadni saveznici.
Treći rajh bio je poražen, a naum Adolfa Hitlera o Novom poretku koji je trebalo da traje najmanje 1.000 godina doživeo je slom.
U tom Hitlerovom snu, baš je Beograd trebalo da bude nerazrušiva tvrđava Trećeg rajha, ali pod imenom Eugenija. Trebalo je da to bude nesalomivi bedem, srce i nepresušno izvorište energije koja brani i hrani taj Hitlerov san o hiljadugodišnjem nacističkom carstvu.
Jedan od njegovih najbližih saradnika, ministar unutrašnjih poslova Trećeg rajha H. Himler, ponudio je 28. aprila 1945. vladama SAD i Velike Britanije bezuslovnu kapitulaciju. Ovu ponudu su Vašington i London odbili, uz zahtev da ona bude upućena i Vladi SSSR-a. U savezničke vojne štabove i ratne kabinete stigla je i vest da su tog istog dana italijanski partizani izvršili smrtnu kaznu nad bivšim predsednikom vlade fašističke Italije, Benitom Musolinijem. Njegovo telo, obešeno za noge, zajedno sa telom njegove ljubavnice Klare Petači, bilo je javno izloženo u Milanu.
Nemačka vrhovna komanda je 1. maja zatražila primirje od Sovjetskog Saveza, ali je vlada SSSR-a odbila pregovore o toj ponudi. Zahuktala ratna mašinerija Antihitlerovske koalicije imala je da odradi svoj pobednički posao do kraja.
Prethodni protokol o bezuslovnoj kapitulaciji svih nemačkih oružanih snaga potpisan je u Remsu, u Francuskoj, 7. maja. Prema ovom protokolu, pored ostalog, bilo je predviđeno da nemačka Vrhovna komanda izda naređenje potčinjenim komandantima svojih kopnenih, pomorskih i vazduhoplovnih snaga da 8. maja u 23.01 časa obustave sve operacije.
Politički i vojni vrh Trećeg rajha prethodno je pokušao manevar, pa su predstavnici vlade admirala K. Denica, koga je Hitler odredio za svog naslednika, pokušali da se predaju samo zapadnim saveznicima, članovima Antihitlerovske koalicije. Pošto ovaj pokušaj nije uspeo, nastojali su da odlaganjem predaje dobiju u vremenu, da bi što više trupa i stanovništva Nemačke izvukli iz zone dejstva sovjetskih armija koje su nezadrživo hrlile ka Berlinu.
(/slika2)Ni ovaj manevar vlade Trećeg rajha nije uspeo, jer su zapadni saveznici tražili ultimativnu kapitulaciju Nemačke. U protivnom će Zapadni front zatvoriti za nemačke trupe koje beže sa Istoka.
U takvim okolnostima, načelnik operativnog odeljenja nemačke Vrhovne komande, general A. Jodl, u prisustvu predstavnika zapadnih saveznika i Sovjetskog Saveza, potpisao je prethodni protokol o kapitulaciji 7. maja u 02.41 časa.
Posle dva dana, Drugi svetski rat je u Evropi okončan, s izuzetkom Jugoslavije, gde je potrajao do 15. maja. Hiljade ljudi je na raznim zaraćenim stranama poginulo na jugoslovenskom ratištu tokom tih šest-sedam dana, a i danas istraživači tragaju za što celovitijim odgovorom na pitanje – zašto je bila takva konačnica Drugog svetskog rata u Jugoslaviji.
Mesec dana ranije, u aprilu 1945. godine, Sovjetski Savez je odbio da obnovi Pakt o nenapadanju s Japanom, potpisan 13. aprila 1941. godine.
Kada je ostatak sveta već tri meseca uživao plodove mira, 6. avgusta 1945. SAD su iz specijalno opremljenog bombardera B-29 bacile prvu atomsku bombu. Cilj je bio Hirošima, grad koji je u samo jednom udaru, prvom tog tipa u istoriji ratovanja, doživeo apokalipsu.
Posle dva dana, 8. avgusta 1945. SSSR je objavio rat Japanu, a SAD su bacile i drugu atomsku bombu, ovoga puta na Nagasaki. Uprkos izglednom porazu, japanski vojni vrh bio je spreman na nastavak rata, ali se japanski car s tim nije složio.
Posle pet dana, 14. avgusta 1945, Japan je definitivno kapitulirao.
Na američkom brodu „Misuri”, u Tokijskom zalivu, 2. septembra je zvanično potpisan akt o bezuslovnoj kapitulaciji Japana.
Time je Drugi svetski rat, započet napadom Trećeg rajha na Poljsku 1. septembra 1939, konačno bio završen.
U ovom globalnom sukobu, u kome su zaraćene strane bile grupisane u blok Sila osovine i Antihitlerovsku koaliciju, uz kolosalna razaranja, svet se suočio i s najsurovijim stradanjima i zločinima, do tada nepoznatim u istoriji. Više od 50 miliona ljudi je u Drugom svetskom ratu izgubilo život.
Jugoslavija je, prema zvaničnim podacima, imala 1,7 miliona žrtava.
Otuda i značaj Dana pobede nad fašizmom, 9. maja, jer je tada zaustavljena besprimerna ljudska klanica, čije posledice svet oseća i danas.
Tokom proteklih 60 godina, Dan pobede je, dabome, doživeo i različite transformacije, ne samo na simboličkom nivou, već i u pogledu sadržaja.
Ova transformacija je započeta samo pet godina po okončanju Drugog svetskog rata, 9. maja 1950, kada je francuska vlada objavila Deklaraciju o stvaranju jednog zapadnoevropskog naddržavnog organa koji treba da objedini industriju uglja i čelika, pre svega proizvodnju dvaju najkrupnijih proizvođača kontinentalne Evrope – Nemačke i Francuske.
Ovaj projekat je ostao u istoriji poznat kao Šumanov plan, jer je tadašnji francuski ministar inostranih poslova bio Robert Šuman. Stvarni autor tog projekta, kojim je označen prvi korak ka ujedinjenoj Evropi, bio je poznati francuski ekonomista, ondašnji visoki komesar za planiranje i modernizaciju, Žan Mone.
Zahvaljujući ovom projektu, 9. maj se obeležava ne samo kao Dan pobede nad fašizmom, već i kao Dan Evrope.
Slobodan Kljakić
----------------------------------------------------
Veliki doprinos Jugoslavije savezničkoj pobedi
Kraljevina Jugoslavija je u Drugi svetski rat uvučena 6. aprila 1941. kada su je napale nacistička Nemačka, fašistička Italija i njihovi saveznici.
U bombardovanju Beograda, 6. aprila, ubijeno je više hiljada ljudi, Kraljevina Jugoslavija je kapitulirala posle 12 dana, a njena teritorija je rasparčana. Nacisti su stvorili Nezavisnu Državu Hrvatsku koja je obuhvatala i Bosnu i Hercegovinu, a ustaše su počele ubijanje Srba, Roma i Jevreja.
Partizanski ustanak protiv okupatora u Srbiji počeo je 7. jula 1941. godine, a narodnooslobodilački pokret, pod vođstvom partizana i Josipa Broza Tita, zapadni saveznici su priznali dve godine kasnije. Tito je bio na čelu najvećeg antifašističkog pokreta u okupiranoj Evropi, a jugoslovenski partizani su bili deo antifašističke koalicije.
U Drugom svetskom ratu u Jugoslaviji život je izgubilo skoro milion i 700 hiljada ljudi. Kraj rata Narodnooslobodilačka vojska dočekala je sa 800.000 vojnika.
Sovjetska Crvena armija je krajem aprila 1945. godine zauzela Berlin, a nacistička Nemačka je kapitulirala 9. maja te godine.