Dnevnik Ane Frank

Dnevnik Ane Frank predstavlja primer svetske literature koji osvaja čoveka. Učenici koji posete berlinski Muzej Ane Frank, urone u njen život i potpuno zaćute. Pitaju se: „Zašto je Hitler mrzeo Jevreje?“

„Nadam se da ću sve moći da ti poverim, onako kako to nikom nisam mogla“, stoji u Dnevniku pod datumom 12. juna 1942. Misli vrludaju – od hrabrosti do očaja. Tu su najtajnije želje i misli koje ljude i danas zaokupljaju. Dnevnik je preživeo, Ana nije. Mlada devojka umrla je ubrzo nakon svoje starije sestre od tifusa u koncentracionom logoru Bergen-Belzenu, dve nedelje pre nego što su saveznici oslobodili taj logor.

Slika: Rekonstrukcija skloništa Ane Frank

Dnevnik Ane Frank (hol. Het Achterhuis) je delo Ane Frank, jedne od žrtava Holokausta, koje je objavljeno od strane njenog oca Ota 1947. Kao progonjeni jevreji, porodica Frank se pred nacistima sakriva u tajnim prostorijama firme njenog oca u Amsterdamu.

Za vreme dvogodišnjeg skrivanja, pa sve do izdaje njihovog skloništa, Ahterhausa, Ana u dnevniku beleži događaje, strepnje i probleme koji se razvijaju pri životu u takvim uslovima. U dnevniku su zadržane i emocionalne erupcije svih stanovnika Ahterhausa. Tako je vidljiva ljubomora pri podeli namirnica, ljubomora stanara jednih prema drugima, kao i strahovi od izdaje i dolaska Gestapoa. Takođe je vidljivo kako neke sitne stvari u ovakvim uslovima dobijaju na vrednosti. Na primer, jedan od najvažnijih poseda Ane je obični češalj koji je i izvor nekoliko konfrontacija Ane sa njenom sestrom Margo. Ana u zapisima prikazuje i želje tinejdžerke tog vremena, ali i nemogućnosti privatnosti u tim uslovima.

Ovaj dnevnik je jedan od retkih zapisa koji pokazuju zavisnost od drugih i strah od režima tog vremena. Dnevnik Ane Frank u originalu se nalazi u Rijksinstituut voor Oorlogsdocumentatie, holandskom institutu za ratnu dokumentaciju.