U nastavku kampanje Knjigom do kosmopolitizma predstavljamo vam Balzakovo delo Evgenija Grande.
Radnja se odvija u provincijskom mestu, gde živi porodica Feliksa Grandea, neobičnog po svojem ogromnom bogatstvu. On je bio veoma vešt i sposoban poslovni čovek, koji već stekao dosta novca ali je i dalje živeo samo za pravljenje dobrog profita. Kao provincijalac i škrtica, on i njegova porodica skoro da nimalo ne uživaju u blagostanju koje mogu da imaju sa tolikim novcem, nego žive tiho i skromno. Starca i dalje zanima samo novac, on ostaje njegova preokupacija zbog koje zanemaruje sve ostalo. Nekada je bio samo obični bačvar koji se oženio ženom sa nasledstvom a nakon što se dočepao njenog novca, prvih velikih para u svom životu, krenuo je da ih uvećava. Pokazalo se da on itekako ima smisla za lukave poslovne poteze jer je uvek na kraju iz njih izlazio sa golemom koristi.
Ali, nakon toga i sa vremenom već nagomilanim bogatstvom, uvek bi nezasito kretao iznova u nove poslove, sa još većim zaradama, nikada ne nameravajući da se zaustavi, pa čak ni u starosti.
U trenutku kada je njegov brat zbog bankrotstva izvršio samoubistvo, nedotaknut gubitkom, on zgrće ogromne pare. U istom danu on izdaje dogovor vinogradara, da nikome ne prodaju vino kako bi podigli što veću cenu, tako što prvi proda ogromnu količinu svoga vina, nakon čega cene za ostale opadnu. U istoj noći, on odvozi zlato dobijeno od prodaje vina u jednu luku da ga proda jer mu je cena na berzi udvostručena. Nakon toga on šalje svoga čoveka u Pariz, da navodno spašavajući čast svoga brata otkupi od njegovih poverioca obveznice dugova. Hvaleći njegov potez, umesto tužbe svi poverioci pristaju na dogovor. Ali posle toga, Grande ih pet godina zavlači i ne isplaćuje. Nakon toga, iznenada rasprodaje njihove obveznice, izvlačeći milionsku korist a ostatak prebacuje na dug svoga sinovca koji je u Indiji.
Prema svojim poslovnim saradnicima bio je bezosećajan i nemilosrdan, gledajući samo da uzme im novac, do poslednje pare ako bi mogao. Jedini princip kojim se navodio, bio je da sve bude u zakonskim okvirima kako ga niko od mnogih nezadovoljnih ne bi mogao sudski goniti.
Istovremeno je bio i velika škrtica, ne samo u novcu nego i u hrani. Čak je svaki komad hleba pažljivo trošio držeći svu hranu pod svojim ključem.
Kao čovek koji je u novcu nalazio opravdanje i zadovoljenje za sve što radi, bio je osoran i tiranski nastrojen čak i prema svojoj ženi i jedinoj kćerki Evgeniji. Njegova reč u kući je bila glavna i jedina, što su one poslušno prihvatale. U svom domu emocije sa najbližima skoro da nije ni imao, smatrao je da novac koji donosi u kuću, veliki razlog da sa njihove strane bude voljen i poštovan.
Evgenija Grande je glavna junakinja ovog romana.
Ovo je roman o jednoj neuzvraćenoj i nesrećnoj ljubavi glavne junakinje. Iako je njena ljubav nevina, iskrena i spremna na svaku žrtvu, po cenu samoće celoga života, ona se završava neromantično i tužno. Onda kada se u mladim godinama zaljubi u Šarla svom snagom njenog čistog srca, a on takođe, prizna da je isto tako voli, čini se da će na kraju, jednoga dana, oni srećno skrasiti zajedno.
Evgenija ga je zavolela dok je bio fini mladić, tužne sudbine zbog novčanih neprilika u koje je upao njegov otac, i njena ljubav prema njemu ostaje nepromenjena celoga života. Ali on je drugačiji, onda kada jednoga dana, od sina čiji je otac bankrotirao i izvršio samoubistvo, postane ponovo bogat čovek, potpuno se menja i zanimaju ga samo ugled i moć. Na kraju se oženio kćerkom jednog grofa i tako od običnog trgovačkog sina ušao u plemićku porodicu.
Evgenija Grande nije volela novac kao njen otac ali je opet novac imao presudnu ulogu u njenom tužnom životu. Jedini put kada joj je zatrebao ona ga nije imala. Trebala je postati bogata naslednica svoga oca ali to još nije bila onog dana kada je Šarl morao otputovati u Indiju da trguje i zarađuje potreban mu novac. Tada ih je to rastavilo zauvek, jer kada je posle smrti oca nasledila ogromne pare, i Šarl se vratio ali kao potpuno promenjen čovek koji je više ne voli. Kada je hladnim pismom iz Pariza saopštio joj da će se oženiti drugom devojkom, ona zauvek zatvara srce i ljubav za nju postaje samo patnja.
Ipak, čak ni to je ne nagoni da mrzi, ona čak isplaćuje ogromne nagomilane dugove Šarlovog oca, jer se markiz, budući tast protivio braku svoje ćerke sa čovekom čije je porodično ime ukaljano dugovima.
Nesrećna zbog ljubavi, ona se još i udaje za čoveka prema kome ništa ne oseća ali taj kratki brak traje samo tri godine pošto on umire.
Evgenija je do kraja života ostala ista: volela samo jednom jednoga čoveka a novac nikada stekao nada njom moć kakvu je imao nad njenim ocem i Šarlom.
Živela je skromno i usamljeno, pomažući svojim novcem drugim ljudima. Imala je život kakav se malo cenio ali je taj život bio uzoran i izvanredan primer pravih ljudskih vrlina i vrednosti.
Analiza likova
Likovi: Evgenija Grande, Feliks Grande, Šarl, Evgenijina majka, služavka Nanon, grof, Krušo de Bonfos...
Evgenija Grande
Devojka dobra srca i iskrenih osećanja. Izrazito je marljiva, pobožna i skromna. Veruje u osnovne vrednosti čoveka, no u tadšnjem društvu malo tko ih je imao i znao ceniti. Nikada nije proturečila ocu jer ga se na neki način bojala i nije izražavala svoje stavove. Kada je upoznala Šarla i kada se u njega iskreno zaljubila i njezin karakter se promenio. Iz stidljive devojke prerasla je u zaljubljenu ženu te je od tada bila svesna svoje ženstvenosti i spremna na sve. Tada se prvi puta suprotstavila svome ocu. Njezin karakter je ojačao i postala je zrela žena. Isto tako, iz tih razloga, mogla je da prihvati svoju tragediju.
Feliks Grande
Otac Evgenije. Uspešan poslovni čovek, ali izrazito škrt. Njegova škrtost nije imala kraja i celo vremen je težio tome da ima sve više i više novca. Toliko je voleo novac da ga je ta strast pretvorila u maniju za novcem. Na kraju umire i Evgenija nasleđuje celi imetak.
Čiča Grande
Ovaj lik sadrži sve karakteristike tvrdice. Okrutan, samoživ i bez osećaja do kraja se predaje skupljanju bogatstva. Stari vinogradar pritajeno smišlja kuje i čeka, a zatim zgrće svoje zlato zadovoljan što je svojoj zbirci dodao nekoliko novih zlatnika. Zatvorivši se u svoju sobu on ih je gleda, gladi i uživa u njihovom sjaju. On je neosjetljiv i hladan, nečovečan i pun prezira, ali istovremeno on razmišlja, oprezan je, lukav i pažljiv. Glumeći i pretvarajući se, vara i uništava svakoga. Njegova potreba za novcem pretvara se u opsesiju i strast.
Charl Grande
Neočekivanim i iznenadnim dolaskom Charla, sina tvrdičinog brata prekida se jednolični život Grandeovih. Svojom lepotom, aristokratskim ponašanjem i uglađenošću, ali i nesrećom (otac mu se je ubio zbog bankrota) osvaja Evgenijino srce. Iako joj se zaklinje na večnu ljubav, provevši nekoliko godina u Indiji gde je prodavao i kupovao ljude, on je zaboravlja. Postaje ohol, okrutan i hladan stavljajući svoje interese u prvi plan. Ovaj lik je glavni krivac za Evgenijiniu tragediju.
Gospođa Grande
Bila je suva i slaba žena, žuta kao dunja nespretna, spora; jedna od onih žena koje kao da su stvorene da se prema njima rđavo odnosi. Imala je krupne kosti, veliki nos, veliko čelo, krupne oči i na prvi pogled nešto malo sličnosti sa osušenim voćem, u kojem nema više ni slasti ni soka. Zubi su joj bili crni i retki, usta okružena borama, a donja vilica šiljasta i povijena napred. To je bila krasna žena. Mada je izgledala smešna, ova se je žena, koja je u mirazu i u nasleđu donela gospodinu Grande preko tri stotine hiljada franaka, večito osećala tako duboko ponižena, zavisnošću i ropstvom protiv koga joj dobrota njene duše nije dopuštala da se buni, da nikad nije zatražila ni jedne pare niti ikad učinila kakvu primedbu na akta koja joj je beležnik Krišo podnosio na popis. Ova nerazumna i potajna ponoznost, ova plemenitost duše koju je Grande stalno podcenjivao i vređao, prevladavala je u ponašanju ove žene. Gospođa Grande nosila je stalno haljinu od zelenkaste svile koja joj je obično trajala po godinu dana; imala je veliku belu pamučnu maramu, slamnati šešir i gotovo nikad nije bila bez kecelje od crne svile. Kako je retko izlazila iz kuće, obuću je malo trošila. Napokon nikad ništa nije tražila za sebe.
Velika Nanona
Velika Nanona bila je jedina sluškinja u porodici Grande. Prtimitivna, ali dobra do srži je odana svom gospodaru. Pomalo je škrta i zato joj je Grande naklonjen. Vredna je i poštena i jedina a u kući koja se može i usuđuje suprotstaviti starcu. Ona je Balzacu poslužila da preko nje otkrije neke nove Grandetove karakteristike jer se u razgovoru s njom on otvara i pokazuje u pravom svetlu.
Comments