Ovuda vrljaše zloduh, grubijan s prtljagom pozamašnim, Gde kabasto zapne, tu su veselo ispomerane kuće. Gde je pišao, lokve brzojavno signale nebu šalju. A ja, plava šuma zelenim pticama nastanjena, Hleb kiselkast pun dovitljivog kamenja, Ja, laž, doduše, ali navrh stupa, visoko, Da me svako isprve uoči, Ja sam tri ljudeskare skupa I pljujem devojkama izmeđ nesmisla sisa, Ja sam patuljčić, kojino suknje staricama broji, Prodajem ćilime načičkane jajima moljaca, Uz to tumačim zapise protiv kijavice I zabijam vam čavle u glavu, Da vam šeširi ne otprhnu. Imam grbu od šećera, Svakojaki bezum lizao je nju. Ja sam četa vatrogasna što gasi svaku žeđ S nemačkog preveo Drago Tešević
--------
Ginter Gras je rođen 16. oktobra 1927. godine u Istočnoj Pruskoj. Odrastao je Gdanjsku u jednostavnoj porodici. Kao dečak pomagao je prilikom služenja liturgije, a bio je i član Hitlerove omladine (Hitler Jugend). U magazinu HJ - Hitler jugenda objavljuje prve priče. Da bi pobegao iz porodične stege, kako je kasnije govorio, dobrovoljno se priključuje Vermahtu.
Kao sedamnaestogodišnjak regrutovan je 1944. godine u vojne jedinice SS. Na kraju rata završio je u američkom ratnom zatvoru. Nakon rata počinje da uči zanat kamenoresca, a potom upisuje studije grafike i vajarstva u Diseldorfu. Usledio je boravak u Berlinu i Parizu, kao i izložbe plastike i grafike..
Za roman Limeni doboš i životno delo, Ginter Gras je 1999. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost. U obrazloženju Nobelovog komiteta stoji kako na bajkovit način prikazuje zaboravljeno lice istorije te da će Limeni doboš ostati u analima književnosti XX veka.
Politički roman Panorama nemačke istorije između 1848. i vremena promena, izazvao je žestoku debatu oko Grasa, prvenstveno zbog navodnog lažiranja istorije.
Književni svet 2002. godine ponovo slavi Grasa. Njegov roman Hod raka, koji govori o potonoću Vilhelma Gustlofa 1945. i proterivanju Nemaca sa istoka, doživljava senzacionalan uspeh. Kritčari su odali priznanje Grasu što se prihvatio rada na tako teškoj temi i hvalili su uzbudljive opise u romanu.
Njegova biografija Ljušteći luk takođe izaziva debate u Nemačkoj. U toj knjizi po prvi put govori o svom učešću u SS jedinicama 1944. godine. Kritičari su doveli u pitanje njegov kredibilitet i moralni integritet.
Godine 2007. Gras ponovo izaziva kontroverze sa pesmom u kojoj kritikuje Izrael – Ono što mora da bude rečeno. Ne samo da su ga diskreditovali zbog stila, nego je Grasu prebačeno političko neznanje i antisemitizam.
U decembru 2013. godine bio je jedan od 562 potpisnika peticije Pisci protiv masovnog nadzora. Time se nastojalo pružiti otpor prisluškivanju američke tajne službe. Ginter Gras bio je celi svoj život intelektualac spreman na polemiku i veran umetnosti.
Umro je 13. aprila 2015. godine u Libeku.