Potoku koji šumom teče
Oprezno priđe jedan jelen
I napivši se vode reče:
– Potok je kao šuma zelen.
Kraj stijenja potok i dalje teče
O kamena lomeć’ rebra,
Skakutajući zeko reče:
– Potok je ovaj sav od srebra.
Kroz polja potok i dalje teče
Pod vedro nebo izašav,
A lastavica ozgo reče:
– Potok je kao nebo plav.
I potok dalje teče, teče,
Nad njim oblaci bijeli stoje,
Lebdeći bijeli leptir reče:
– Potok je ovaj bijele boje.
S mnoštvom zvijezda dođe veče.
Ugasi sve boje dan.
Plašljiva srna tiho reče:
– Gle, sav je potok ozvjezdan.
--------------
Grigor (Grigorije) Vitez rođen je 15. februara 1911. godine u Kosovcu koje je, kako je sam zapisao, tada bilo malo selo sa pedesetak kuća, ali sa mnogo nacionalnosti. Osim Srba, u njemu su živeli Hrvati, Česi, Slovaci, Poljaci… Ta je mešavina nastala kad je u Slavoniji stvorena Vojna krajina. O svom poreklu i prezimenu detaljno je pisao u knjizi Ahmeta Hromadzića „Dječji pisci o sebi” (1969). Evo šta je napisao o nastanku svog prezimena: „Moji preci s majčine strane, Milosavljevići, došli su u Slavoniju, kako se pretpostavlja, najverovatnije negde iz Bosne, iako nije isključeno ni to da su se doselili za velike seobe pod Arsenijem Čarnojevićem. Preci sa očeve strane došli su negde iz severne Dalmacije, iz Ravnih Kotara ili Bukovice i imali su prezime Alavanja. I danas još imamo rođake s tim prezimenom u okolini Daruvara. Jedan od Alavanja, koji je došao u Okučane, dakle u graničarski kraj, imao je počasni naslov vitez, i to je kasnije uzeto kao prezime.”
Pesnik, koga su generacije đaka napamet učile i tako ulazile u svet književnosti, učili se pravim vrednostima, u Srbiji je potisnut u korist nekih drugih autora, a u Hrvatskoj je, u čitankama od prvog do četvrtog razreda, sveden na samo tri pesme. Bio je odličan prevodilac s ruskog jezika. Pisao je i poeziju i prozu za odrasle.
Umro je 23. novembra 1966. godine u Zagrebu.