Hustisku trilogiju čine tri knjige:
1. Kula ludaka
2. Božji ratnici
3. Lux perpetua
Husitsku trilogiju, u kojoj Andžej Sapkovski (autor Sage o vešcu) ponovo vešto umeće elemente fantastike, magične podvige i artefakte i neljudske karaktere. Radnja je smeštena u Silesiju 1425. godine, u vreme husitskih ratova. Osnovu čine stvarni istorijski događaji s nekim istorijskim ličnostima i stvarnim odredištima. Glavni junak je Rajnmar od Bjelave, travar i učeni lekar, koji zbog svoje zaljubenosti u lepu i temperamentnu suprugu šleskog viteza, doživljava raznorazne avanture.
****************
Andžej Sapkovski (negde Andržej Sapkovski) (polj. Andrzej Sapkowski poljski izgovor: [/ˈandʐɛj sapˈkɔfskʲi/]) rođen je 21. juna 1948 u Lođu u Poljskoj. Poznat je pisac epske fantastike, ne samo u Poljskoj, gde ima status nacionalnog heroja, već i širom sveta. Najpoznatije njegovo delo je serijal Saga o Vešcu. Ministar kulture i nacionalne baštine Bogdan Zdrojevski mu je, 2012., dodelio srebrnu medalju Glorija Artis.
Rođen i živi u Lođu gde i danas živi, a od 9. juna 2008. je i počasni građanin svog rodnog grada. Sapkovski je studirao ekonomiju na 22 Liceju Boleslav Prus u Lođu. Pre nego što se okrenuo pisanju, radio je kao viši predstavnik prodaje u internacionalnoj trgovinskoj kompaniji „Skórimpex”.
Svoju literarnu karijeru je započeo kao prevodilac, prevodeći naučnu fantastiku. Prvu kratku priču „Veštac“ (polj. Wiedźmin) iz hira, da bi mogao da učestvuje u takmičenju Poljskog magazina epske i naučne fantastike „Fantastika". Budući da je bio ekspert u marketingu, kako kaže „znao je kako da proda“, osvojio je treću nagradu.[3] Priča je bila objavljena u časopisu „Fantastika" 1986. i bila je neverovatno uspešna, kako kod čitalaca tako i kod kritičara. Sapkovski je kreirao i ciklus priča, zasnovan na svetu „Vešca", spajajući tri kolekcije kratkih priča i pet novela. Ova saga i mnoga ostala njegova dela, napravile su od njega najpoznatijeg pisca fantastike 1990.-ih u Poljskoj. Pored toga izdao je i esej o „svetu Vitezova okruglog stola kralja Artura. Maladie“, „leksikon ljubitelja fantazije pronađen u Zmajevoj pećini“ (polj. Rękopis znaleziony w Smoczej Jaskini), vodič za igranje RPG igre Oko Irhedesa (polj. Oko Yrrhedesa), roman „Zmija“ (polj. Żmija), kao i mnoštvo pripovedaka i članaka u časopisima i zbornice kratkih priča.
Njegove knjige su prevedene na ukupno 15 jezika: slovački, češki, francuski, španski, litvanski, nemački, ruski, portugalski, engleski, finski, srpski, italijanski, švedski, bugarski i ukrajinski.
Oženjen je i ima sina.
Andžej Sapkovski je osvojio brojne književne nagrade, poljske i strane, uključujući Pasport politike. Nagradu Januš O Zajdel je osvojio pet puta (drugi, posle Jaceka Dukaja, najnagrađivaniji autor u istoriji nagrade) za priče Manje zlo (1990) (polj. Mniejsze zło), Mač sudbine (1992) (polj. Miecz przeznaczenia), Koš posle bombe (1993) (polj. W leju po bombie) i roman Krv Vilenjaka (1994) (polj. Krew elfów) i Narenturm (2002) (polj. Narrenturm). Osvojio je i dve nagrade Evropskog društva naučne fantastike, 1996. za najboljeg pisca[4] i počasnu nagradu Evropski veliki majstor 2010.U junu 2009, bio je nagrađen David Gemel nagradom za fantaziju za roman „Krv Vilenjaka“ – Engleskog izdanja prvog toma sage o Vešcu, a osvojio je i špansku Ignotus- nagradu za najbolju antologiju i najbolju kratku priču stranog autora iz žanra naučne i epske fantastike.
Comments