Nikome o tome još nisam pričao,
ali ja sam tamo bio.
Noćne ptice su mi svedoci,
ušara, ćuk i sova buljina,
koje vide dobro i noću.
Deci obično ne veruju,
Kažu da izmišljaju i lažu,
Ali ja sam tamo bio, bio sam onda tamo!
Bilo je to posle ponoći,
zvezde su iskrile, kao da plaču,
od zime sam drhtao gore
visoko, čak na kraju
lestvice Jakovljeve.
Bejahu čvrsto na zemlji
i naslonjene o oblak.
Još na po puta nad mećavom zvezda
sledi me užas:
pozlaćena harfa
okrenuta glavom dole je letela
obletajući zemlju stalno okolo.
Neke joj strune behu pokidane
i beše kao iščupano krilo
iz leđa anđela.
Svakako pri kosmičkoj oluji,
koja raznosi sitni pesak zvezda
i baca dole na žitno polje.
Leptiri kraj izvora
u tome trenu polete uplašeno
sa mokrog kamenja
A šta je bilo kada sam po tim lestvama
da samog vrha stigao,
odmah ću reći.
Uspomena srce razjari mi.
Kao od crne svile
– takva je bila tama –
i skliznuo lagano,
tišinom zaplovi blistava zvezda
velika kao mesečev kotur
viđen sa prozora.
Belela se kao mleko
pomalo obojeno cvetom
koji u nj' je pao.
Tu lepotu sam još jednom spazio.
To beše moja prva tajna.
Ali greh to nije bio, o tome nije znala.
Dok se svlačila,
glavu je bila okrenula.
Već davno ona je mrtva.
Kad sam se vraćao dole
ka gnezdima ševinim,
petlovi prvo rumenilo najavljivahu,
spazih onda još nešto!
– Ah šta reći!
Zračak Alkionin.
Dole negde škripio je stari fijaker,
točkovima je gnječio opale jabuke
a na horizontu je bio Ržip.
Preveo Svetislav Kostić
---
Jaroslav Sajfert rođen je u Žižkovu, predgrađu Praga koji je tada bio u sastavu Austrougarske, 23. septembra 1901. godine. Bio je češki pisac, pesnik i novinar.
Prvu zbirku pesama je objavio 1921. godine. Bio je član Komunističke partije, radnik u komunističkoj izdavačkoj kući i urednik brojnih komunističkih novina i magazina. Tokom dvadesetih godina smatran je vodećim predstavnikom čehoslovačke avangarde. U martu 1929. godine, zajedno sa šestoricom drugih značajnih komunističkih pisaca, izbačen je iz Komunističke partije jer je bio protiv boljševičkih tendencija u novom vođstvu Čehoslovačke komunističke partije.
Sajfert je 1949. godine napustio novinarstvo i potpuno se posvetio književnosti. Njegova poezija je nagrađivana značajnim državnim nagradama. Nekoliko godina je bio na čelu Čehoslovačkog udruženja pisaca.
Sajfert je 1984. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost. Zbog lošeg zdravlja nije bio u mogućnosti da prisustvuje ceremoniji dodele nagrade, pa je u njegovo ime Nobelovu nagradu primila njegova kćerka (neki izvori kažu da mu vlada nije dozvolila da primi nagradu). Iako je to bilo od izuzetne važnosti, nagrada je u državnim medijima kratko prokomentarisana.
Umro je u Pragu 10. januara 1986. godine i sahranjen je na opštinskom groblju u Karlupu na Vltavi. Na njegovoj sahrani je bilo veliko prisustvo tajne policije, koja je nastojala da suzbije bilo kakav nagoveštaj odstupanja od komunističke ideologije među ožalošćenima.