Kampanju "Knjigom do kosmopolitizma" nastavljamo i u 2021. godini.
Tradicionalni novogodišnji koncert Bečke filharmonije još jednom nam je prikazao kulturno bogadstvo istorisjkog i savremenog Beča. U tom duhu predstavljamo delo savremene književnosti, o vremenu kada su u Beču istovremeno živeli neki od najvećih umova Evrope.
U nastavki kampanje predstavljamo vam dselo Irvina Jaloma "Kad je Niče plakao".
Kad je Niče plakao (engl.When Nietzsche wept) je roman iz 1992. godine američkog pisca i eminentnog profesora psihijatrije dr Irvina Jaloma. Knjiga je bazirana na mešavini fikcije i fakata. Protagonisti romana su Fridrih Niče i Jozef Brojer. Sporedni likovi, koji su ujedno i stvarne ličnosti, uključuju Brojerovog učenika i prijatelja Sigmunda Frojda, Lu Salome, Brojerovu pacijentkinju Bertu Papenhajm, filozofa Paula Rea i Ničeovu sestru Elizabet Niče.
Lu Salome, bliska prijateljica Fridriha Ničea i filozofa Paula Rea, od svog brata Jenie čula je za eminentnog jevrejskog doktora Jozefa Brojera i njegovu inovativnu tehniku lečenja očajanja - lečenje razgovorom. Samouverena mlada dama pojavljuje se u Brojerovoj praksi u Beču, odlučna da ubedi Brojera da svojom inovativnom tehnikom izleči Ničeove duševne patnje. Lu je tražila od Brojera da za njihov susret Niče nikad ne sazna i da se pred Ničeom pretvara da pokušava da izleči njegove fizičke probleme. Doktor Brojer je bio toliko impresioniran ličnošću prelepe Ruskinje, da nije mogao da odbije. Nagovoren, Niče dolazi u Beč kod doktora Brojera i traži da pokuša da uradi ono što mnogim evropskim doktorima nije uspelo - da ga izleči. Nakon mesec dana lečenja napada jake migrene, Niče odlučuje da otputuje na jug, jer mu vremenske prilike u Beču nikako nisu odgovarale. Da bi ga zaustavio, Brojer s njim sklapa čudan dogovor, da leče jedan drugog. Brojer je bio duboko nezadovoljan svojim porodičnim životom, a svakodnevno ga je proganjala opsednustost svojom bivšom pacijentkinjom Bertom Papenhajm. Niče je od početka veoma zatvoren i rezervisan, čuvajući svoj život u strogoj tajnosti od dr Brojera. Brojer je shvatio da ako želi da pomogne Ničeu, prvo mora da zadobije njegovo poverenje. Dane su provodili u filozofskim razgovorima i na taj način se vremenom zbližili. Nakon mnoštva uspona i padova, između Brojera i Ničea stvara se veliko prijateljstvo. Na samom kraju terapija Brojer poziva Ničea da bude gost u njegovoj kući, provede zimu i praznike sa Brojerovom porodicom, ali Niče odbija. Dr Brojer se vraća svojoj porodici, a Niče odlazi u Italiju da tragajući za istinom prikupi materijal za svoje novo delo - Tako je govorio Zaratustra.
Literarni susret dva velika intelektualca, Fridriha Ničea i Jozefa Brojera, opisan u vrhunskom romanu čuvenog američkog psihijatra Jaloma pruža priliku da učimo na tuđim greškama, tragamo ka dubinama ljudskog uma, budemo deo njihovog nesvesnog i neizmerno se povežemo i saživimo sa kompleksnim ljudskim bićem.
Malo je reći da je roman „Kad je Niče plakao“ dar svima onima kojima se čini da žive izbore koji su im nametnuti, svima onima koji se osećaju sami sebi stranim, svima onima koji su zbog različitih distrakcija izgubili kontakt sa onim što im suštinski treba kako bi vlastito življenje učinili kvalitetnim.
Jedna mudra i neobično slobodna žena filozof je znala kako ostati dosledan samom sebi i živeti svoje odluke. Za Lu Salome brak je „eufemizam za dobrovoljno ropstvo žene“. Nju ne dotiču konvencije, ona neguje slobodu da bude ono što jeste i da se ponaša u skladu sa tim.
U svoj roman Jalom upravo uvodi motiv ove neobične žene kako bi spojio dva izvrsna uma devetnaestog veka, kako bi čitaocima predstavio opsežan opis psihoterapijskih razgovora u kojima saznajemo tok lečenja opsesije i pratimo proces rađanja snažnog prijateljskog odnosa iz prvobitnog nepoverenja i obostrane neiskrenosti.
Do uzajamnog razumevanja i bliskosti junaci dolaze razotkrivanjem svojih snova i rešavanjem potisnutih problema sa kojima su se obojica nosili. Ključan trenutak povezivanja bila je spoznaja da dele mnogo toga zajedničkog iako u potpunosti vode različite živote.
Sa jedne strane je uvaženi lekar Brojer, porodičan čovek koji se velikim delom posvetio svojoj profesiji, dok je njegova sušta suprotnost samotnjak Niče koji sebe smatra posthumnim filozofom iz razloga što vreme u kom živi ne razume njegovu filozofsku misao. Plod učinka moćne metode koja se slikovito naziva „čišćenje dimnjaka“ bilo je njihovo obostrano otvaranje, deljenje snažnih osećanja, usamljenosti, otuđenosti, obesmišljenosti, koje je dovelo do transformacije psiholoških stanja i odbacivanja svih iluzija.
U ovom delu saznajemo da intelektualac devetnaestog veka i čovek ovdašnjeg vremena imaju mnogo toga zajedničkog. Disciplinu, vernost, posvećenost i dužnost prema porodici i profesiji Niče smatra sitnim vrlinama. Njegova poruka je da ne možemo doprineti prosperitetu porodice niti dati svoj maksimum profesiji kojom se bavimo, ako nismo zadovoljni sobom i ne pratimo svoje potrebe i želje. Ne treba čekati simptom da bismo shvatili da nam neko okruženje ne prija. Ničeu su napadi migrene bili znak koji ga je odvojio od univerzitetske profesure. Biti u kontaktu sa samim sobom je jedna od poruka koju nam ovo delo šalje, to je dar koji svako duguje samom sebi i njega treba negovati. Dok se ova dvojica velikana nisu susrela, ni sama nisu znala koliko toga skrivaju od sebe samih i koliko je deljenje ranjivosti i ljudskosti sa pravom osobom lekovit proces.
Niče nam otkriva kako ljudi na razne indirektne načine pokušavaju da ostvare svoje skrivene želje. Objašnjava da je za roditeljstvo potrebna zrelost, i da se baš zbog otuđivanja od sebe sama, dešava da neki roditelji kroz ostvarenja svoje dece pokušavaju da dosanjaju sopstvene osujećene želje i zaštite se od tereta prohujalog vremena.
Još jedno upečatljivo i primenljivo sredstvo savremenom čoveku može biti od koristi da se lakše nosi sa trenutnim životnim poteškoćama. U knjizi se to naziva „kosmičkom perspektivom“ i odnosi se na veštinu izmicanja iz neprijatne situacije i njenog sagledavanja iz šire perspektive. Ovo može biti jako delotvorno kod čestih, propratnih prepreka sa kojima se čovek svakodnevno susreće u urbanom i brzom sistemu življenja.
Nema sumnje da se mnogo toga iz ove knjige može primeniti danas, ukoliko smo voljni i strpljivi da učestvujemo u procesu saznavanja. Na tom putu pravo uživanje je dosezati do novih spoznaja uz dubokoumne razgovore Ničea i Brojera.
Comments