Uvod Drţaveugovornice ovo Pakta, Smatrajući, u skladu s načelima izraţenimu Povelji Ujedinjenih nacija, da je priznanje uroĎenog dostojanstva i jednakihi neotuĎivih prava svih članova ljudske porodice temeljslobode, pravde i mira u svetu. Priznajući daova prava proizilaze iz uroĎenog dostojanstva ljudske ličnosti, Priznajućida, u skladu sa Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima,ideal slobodnog ljudskogbića koje uţiva gradanske i političkeslobode i osloboĎenog od straha i bede moţe biti postignut samo ako se stvore uslovikoji omogućavaju svakome da uţivasvoja graĎanska i političkaprava, isto tako kao i svoja ekonomska, socijalna i kulturna prava, Smatrajućida Povelja Ujedinjenih nacija namećedrţavama obavezuunapreĎenja sveopšteg i stvarnog poštovanja ljudskih prava i sloboda. Uzimajućiu obzir činjenicu da pojedinac ima obavezeprema drugim pojedincima i prema zajednici kojoj pripadai daje duţan teţiti unapreĎenju i poštovanju prava priznatih u ovom Paktu, Saglasile su se o sledećim članovima: PRVI DEO Član 1. 1. Svi narodi imaju pravo na samoopredeljenje. Na osnovu ovog prava oni slobodno odreĎuju svoj politički poloţaj i slobodnopostiţu svoj privredni, društveni i kulturni razvoj. 2. Radi ostvarenja svojih ciljeva, svi narodi mogu slobodno raspolagati svojim prirodnim bogatstvima i izvorima bez ugroţavanja obaveza koje proizlazeiz meĎunarodneprivredne saradnje, zasnovanena načelu uzajamnekoristi i meĎunarodnom pravu. Ni u kom slučaju narod ne moţe biti lišen sopstvenih sredstava opstanka. 3. Drţave ugovornice ovog Pakta, uključujući tu i one koje su odgovorne za upravljanje nesamoupravnim teritorijama i teritorijama pod starateljstvom, duţne su da olakšajuostvarenje prava narodana samoopredeljenje i da poštujuovo pravo shodno odredbama PoveljeUjedinjenih nacija. 1 Usvojen i otvorenza potpisivanje i ratifikovanje ili pristupanje rezolucijom Generalne skupštineUjedinjenih nacija 2200A (XXI) od 16. decembra1966 godine. Stupio na snagu 23. marta 1976. godine u skladu sa članom 49. Sluţbeni list SFRJ (MeĎunarodni ugovori) Br. 7/1971.
DRUGI DEO Član 2. 1. Drţave ugovornice ovog Paktaobavezuju se da poštujui da zajamče prava priznata u ovom Paktu svim pojedincima koji se nalazena njihovoj teritoriji i potpadaju pod njihovu vlast bez ikakvog razlikovanja, naročitou pogledu rase, boje, pola, jezika,veroispovesti, političkog ili svakog drugog ubeĎenja, nacionalnog ili društvenog porekla,imovine, roĎenja ili drugog statusa. 2. Drţave ugovornice ovog Pakta se obavezuju da, u skladusa svojim ustavnirn postupcimai sa odredbama ovog Pakta,preduzmu potrebnekorake radi usvajanja takvih mera zakonodavnog ili drugogkaraktera, pogodnihda se ostvare prava priznata u ovom Paktu koja još nisu predviĎena. 3. Drţave ugovornice ovog Pakta se obavezuju da: a) obezbede svakom licu čija prava i slobodepriznate ovim Paktom budu povreĎeni, da raspolaţe pravom delotvorne ţalbe2 čak i onda kada bi povredu počinila lica koja su radila u obavljanju svojih sluţbenih duţnosti; b) obezbede da nadleţna sudska, upravna ili zakonodavna vlast, ili svaka druga vlast koja je prema zakonodavstvu drţave nadleţna, rešava o pravima lica koje uloţe ţalbu i da razvijajumogućnosti sudskih pravnihlekova. c) da obezbede da nadleţne vlasti postupe po svakoj ţalbi3 koja se usvoji kao opravdana. Član 3. Drţave ugovorniceovog Pakta obavezujuse da obezbedejednako pravo ljudi i ţena na uţivanjesvih političkih i graĎanskih prava utvrdenih u ovom Paktu. Član 4. 1. U doba kada opstanaknacije ugrozi izvanredna javnaopasnost, koja je proglašena zvaničnim putem, drţave ugovornice ovog Pakta mogu preduzeti, u obimu strogo odreĎenom zahtevima situacije, mere kojimase ukidaju obaveze predviĎene u ovom Paktu, s tim da te mere ne budu nespojive s drugim obavezama koje im nameće meĎunarodno pravo i da sobom ne povlače diskriminaciju zasnovanu isključivo na rasi, boji, polu, jeziku,veroispovesti ili društvenom poreklu. 2. Prethodna odredba ne daje ovlašćenje ni na kakvo odstupanje od članova 6, 7, 8 (stav l i 2), 11, 15, 16 i 18. 3. Drţave ugovornice ovo Pakta koje se koristepravom ukidanja odmah će obavestiti posredstvom Generalnog sekretara Ujedinjenih nacijadruge drţave ugovornice o odredbama koje su ukinule kao i razlozima koji su ih na to naveli. Novo saopštenje biće učinjenoistim putem onog dana kada budu okončale ova odstupanja. Član 5. 1. Nijedna odredba ovog Pakta ne moţe se tumačititako da podrazumeva za neku drţavu, grupu ili pojedincama kakvo pravo da se oda kakvoj delatnostiili da izvrši neki čin kojim se teţi uništenjuprava i sloboda priznatihu ovom Paktu ili ograničenjima širim nego što su predviĎena pomenutim Paktom. 2. Ne moţe se dopustitinikakvo ograničenje ili odstupanje od osnovnih ljudskih prava priznatihili koja su na snazi u nekoj drţavi ugovornici ovog Pakta na osnovu 2 Bolje bibilo “…delotvornog pravnog lika…” 3 Bolje bibilo “…svakom pravnomleku…”
zakona, konvencija, propisa ili običaja, pod izgovoromda ih ovaj Pakt ne priznaje ili ih priznaje u uţem obimu. TREĆI DEO Član 6. 1. Svako ljudskobiće ima pravo na ţivot.Ovo pravo mora biti zaštićeno zakonom. Niko ne moţe biti samovoljno lišen ţivota. 2. U zemljama gde nije ukinuta smrtna kazna, smrtna presuda moţe se izreći samo za najteţe zločine,u skladu sa zakonodavstvom na snazi u vreme kada je zločin bio počinjen i koje nije u suprotnosti s odredbama ovog Paktaniti sa Konvencijom o sprečavanju i kaţnjavanju zločinagenocida. Ova kazna moţe biti primenjena samo na osnovukonačne presude koju je doneonadleţni sud. 3. Kada lišenje ţivotapredstavlja zločin genocida,smatraće se da nikakva odredba ovog člana ne ovlašćujejednu drţavu ugovornicu ovog Pakta da ukine bilo na koji način ma kakvu obavezupreuzetu na osnovu odredabaKonvencije o sprečavanju i kaţnjavanju zločina genocida. 4. Svaki osuĎenikna smrt ima pravo da traţi pomilovanje ili zamenu kazne. Amnestija, pomilovanje ili zamena smrtne kaznemogu se dati u svim slučajevima. 5. Smrtna presudane moţe se izreći za zločinekoje počine lica mlaĎa od 18 godinai ne moţe se izvršiti nad trudnim ţenama. 6. Ne moţe biti pozivanja ni na jednu odredbu ovog člana da bi se odloţilo ili sprečilo ukidanje smrtnekazne od strane jedne drţave ugovornice ovog Pakta. Član 7. Niko ne moţe biti podvrgnutmučenju niti svirepom, nečovečnom, ili poniţavajućem postupanju ili kaţnjavanju. Posebno je zabranjeno podvrgavanje nekog lica medicinskim ili naučnim opitimabez njegovog slobodnog pristanka. Član 8. 1. Niko se ne moţe drţati u ropstvu;ropstvo i trgovinarobljem zabranjeni su u svim svojim oblicima. 2. Niko se neće drţati u zavisnom poloţaju. 3. a) Niko se ne moţe primorati na obavljanje prinudnogili obaveznog rada. b) Tačka a) ovog stava ne moţe se tumačitikao da zabranjuje izvšenjekazne prinudnog rada, izrečeneod strane nadleţnog suda, u zemljamagde se za neki zločin moţe izreći kazna lišenjaslobode s prinudnimradom. c) Ne smatra se kao "prinudan ili obavezanrad" u smislu ovog stava: 1. svaki rad ili sluţba,na koji se odnosi tačka b), a koji se normalno traţeod lica lišenog slobode na osnovu redovne sudske odluke ili koje se na osnovu takve odluke nalazi na uslovnomotpustu, 2. svaka sluţba vojne prirode, u zemljama gde je dozvoljen prigovor savesti,svaka nacionalna sluţbakoja se traţi na osnovu zakona od takvih prigovarača, 3. svaka sluţba koja se traţi u slučaju više sile ili nesreće koje ugroţavaju ţivot ili blagostanje zajednice, 4. svaki rad ili sluţba koje čine deo normalnih graĎanskih obaveza.
Član 9. 1. Svako ima pravo na slobodui ličnu bezbednost. Niko ne moţe biti samovoljno uhapšen ili pritvoren. Niko se ne moţe lišitislobode sem iz razloga i u skladu sa postupkom u zakonupredviĎenim. 2. Svako ko je uhapšenbiće u trenutku hapšenja obavešteno razlozima hapšenjai u najkraćemroku će mu se saopštiti bilo kakva optuţbaprotivu njega. 3. Svako ko je uhapšenili zatvoren zbog krivičnog dela biće u najkraćemroku izvedenpred sudiju ili nekog drugog sluţbenika, zakonom ovlašćenog da vrši pravosudne funkcije,i u razumnom roku će mu se suditi ili će biti osloboĎen. Stavljanje u pritvor lica koja očekujuda im se sudi ne sme biti opšte pravilo,ali puštanje na slobodu moţe se uslovitijamstvom kojim će se osigurati prisustvo lica u pitanju na suĎenju u bilo kom stadijumu sudskog postupka, kao i, u slučaju potrebe, radi izvršenjapresude. 4. Ko god je hapšenjemili pritvaranjem lišen slobode ima pravo da uloţi ţalbu kod suda u cilju da sud bez odlaganja odluči o zakonitosti lišenjaslobode i naredi njegovo osloboĎenje ako je pritvaranje bilo nezakonito. 5. Svako ko je nezakonito hapšen ili pritvorenima pravo na naknadu štete. Član 10. 1. Sa svakimko je lišen slobode postupaće se čovečno i s poštovanjem uroĎenog dostojanstva ljudske ličnosti. 2. a) Optuţeni se, sem u izuzetnimprilikama, drţe odvojenood osuĎenika i podvrgavaju su posebnom postupkukoji odgovara njihovom poloţajuneosuĎenih lica. b) Optuţeni maloletnici odvojićese od odraslih i o njihovomslučaju se odlučuje što je mogućepre. 3. Kazneno-popravni reţim će podrazumevati postupanje s osuĎenicima čiji je bitni cilj njihovo prevaspitavanje i ponovnouključenje u društvo.Maloletni prestupnici biće odvojeni od odraslih i podvrgnuti reţimu koji odgovara njihovom dobu i njihovom pravnom poloţaju. Član 11. Niko ne moţe biti zatvorensamo iz razloga što nije u stanju da izvrši neku ugovornu obavezu. Član 12. 1. Svako ko se zakonitonalazi na teritoriji jedne drţave ima pravo da se u njoj slobodno kreće i slobodno izabere svoje mesto boravka. 2. Svako lice slobodnoje da napusti bilo koju zemlju uključujući tu i svoju vlastitu. 3. Naprednavedena prava mogu biti predmet samo zakonom previĎenih ograničenja koja su nuţna za zaštitunacionalne bezbednosti, javnog poretka,javnog zdravlja ili javnog morala,ili prava i slobodadrugih lica, i u skladusu s drugim pravima priznatim ovim Paktom. 4. Niko se ne moţe samovoljno lišitiprava da uĎe u svoju vlastitu zemlju. Član 13. Stranac koji se zakonito nalazi na teritoriji jedne drţave ugovornice ovog Pakta moţe odande biti proteransamo u sledstvu izvršenja odluke donete saobrazno zakonui, ako se viši razlozi nacionalne bezbednosti tome ne protive, on mora imati
mogućnosti da istakne razlogeprotiv njegovog proterivanja i da se od strane nadleţne vlasti ili jednog ili više lica naročito označenihza to njegov slučaj preispita, u koju svrhu će imati zastupnika. Član 14. 1. Svi su pred sudovima jednaki. Svako ima pravo da njegova stvar bude pravično i javno saslušana od stranenadleţnog, nezavisnog i nepristrasnog suda, ustanovljenog zakonom, koji će odlučivati bilo o osnovanosti ma kakve optuţbe krivično-pravne prirode uperene protiv njega, bilo u sporovima o njegovim pravima i obavezama graĎanske prirode. Štampa i javnost mogu se isključiti u toku celog ili jednog dela suĎenjabilo u interesu morala,javnog poretka ili nacionalne bezbednosti u demokratskom društvu, bilo kada interesi privatnog ţivota strana u sporu to zahtevaju, ili pak ako sud to smatra apsolutnoneophodnim, kada bi zbog posebnih okolnosti slučaja javnost škodila interesima pravde. MeĎutim, svaka presuda doneta u krivičnimili graĎanskim stvarima biće javna, sem ako interes maloletnika zahteva da bude drugačije, ili ako se postupak tiče bračnih sporova ili starateljstva dece. 2. Svako ko je optuţen za krivičnodelo ima pravo da se smatra nevinim sve dok se njegova krivicana osnovu zakona ne dokaţe. 3. Svako ko je optuţen za krivično delo ima potpuno jednakopravo bar na sledeća jamstva: a) da bude u najkraćem roku, podrobno i na jeziku koji razume, obavešten o prirodi i razlozima optuţbeprotiv njega; b) da ima dovoljno vremena i mogućnosti na raspolaganju za pripremusvoje odbranei za opštenje sa braniocempo svom izboru; c) da mu bude suĎeno bez nepotrebnog odugovlačenja; d) da bude prisutan na suĎenju i da se brani sam ili uz pomoć pravnog zastupnika po svom izboru, ako nema pravnog zastupnika, da bude upoznat o svom pravu da ga ima i, kad god to interes pravdezahteva, da mu se postavibranilac po zvaničnoj duţnosti,bez plaćanja troškovaako nema dovoljnosredstava da ga plati; e) da ispituje ili postigne da se ispitajusvedoci optuţbei da postigne da pristupe sudu i budu saslušanisvedoci u njegovukorist pod istim uslovimakao i svedoci oputţbe; f) da dobijebesplatnu pomoć tumačaako ne razume ili ne govori jezik koji se upotrebljava u suĎenju; g) da ne bude primoranda svedoči protiv samogasebe ili da prizna krivicu. 4. U postupkus maloletnicima vodiće se računa o njihovom uzrastui o interesu koji predstavlja njihovo prevaspitavanje. 5. Svako ko je oglašenkrivim za neko krivičnodelo ima pravo da njegovu krivicu i osudu razmotri viši sud u skladu sa zakonom. 6. Kada se konačnakrivična presudadocnije poništiili kada je dato pomilovanje zbog toga što nove ili novootkrivene činjenicepokazuju da je došlo sudskezablude, lice koje je izdrţalokaznu na osnovu te presude biće obeštećenou skladu sa zakonom, ako se ne dokaţe da se neotkrivanje na vreme nepoznate činjenice u celini,ili delimično, ima njemu pripisati. 7. Niko ne moţe biti krivično odgovoran ili kaţnjenzbog dela za koje je već bio osloboĎen ili osuĎen konačnompresudom u skladu sa zakonomi krivičnimpostupkom svakezemlje. Član 15. 1. Niko se neće smatratikrivim za dela ili propuštanja koja nisu predstavljala krivično delo prema domaćem ili meĎunarodnom pravu u vreme kada su bila
počinjena. Isto tako, neće se izrećiteţa kazna od one koja se moţe primenitiu trenutkukada je krivično delo bilo izvršeno. Ako kasnije, posle izvršenjadela, zakonskom odredbom bude predviĎenaprimena lakše kazne, prestupnik će se time koristiti. 2. Ništa se u ovom članu ne protivisuĎenju i osudi lica zbog radnji ili propuštanja koja su se u vreme kada su počinjena smatralaza krivična dela prema opštim pravnim načelima koja priznajemeĎunarodna zajednica. Član 16. Svako ima pravo da se svuda priznajenjegova pravna ličnost. Član 17. l. Niko ne moţe biti izloţen proizvoljnom ili nezakonitom mešanju u privatniţivot, porodicu,stan ili prepisku,niti protivzakonitim napadimana čast i ugled. 2. Svako ima pravo na zakonsku zaštituod takvog mešanjaili napada. Član 18. 1. Svako ima pravo na slobodu mišljenja, savesti i veroispovesti; to pravo podrazumeva slobodu ostajanjapri svojoj ili usvajanjaveroispovesti ili ubeĎenja po svome izboru,kao i slobodu da pojedinačno ili u zajednici s drugima,javno ili privatno, ispoljavasvoje verovanje ili ubeĎenjeveroispovedanjem, obavljanjem obreda, pohaĎanjem sluţbei nastavom. 2. Niko se neće podvrgnuti prinudi koja bi mogla naneti povredu njegovojslobodi ostajanja pri svojoj, ili usvajanjaveroispovesti ili ubeĎenja po svome izboru. 3. Sloboda ispoljavanja svoga verovanja ili svoga ubeĎenja moţe se podvrgnuti jedino ograničenjima koja su predviĎena u zakonu i koja su neophodna za zaštitu javne bezbednosti, poretka,zdravlja i morala, ili osnovnih slobodai prava drugih lica. 4. Drţave ugovornice ovog Pakta se obavezuju na poštovanje slobode roditelja, odnosno zakonskih staratelja, da obezbedeversko i moralno vaspitanje svoje dece u skladu sa svojim ubeĎenjima. Član 19. 1. Niko ne moţe biti uznemiravan zbog svoga mišljenja. 2. Svako ima pravo naslobodu izraţavanja; to pravo podrazumeva slobodu traţenja, primanja i širenja obaveštenja i ideja svake vrste,bez obzira na granice,bilo usmeno, pismeno,putem štampe ili u umetničkom obliku,ili ma kojim drugim sredstvom po svom izboru. 3. Korišćenje sloboda predviĎenih u stavu 2 ovog člana povlači posebne duţnosti i odgovornosti. Ono se, prema tome, moţe podvrgnuti izvesnimograničenjima koja ipak moraju biti izričitoutvrdena zakonomi koja su neophodna: a) za poštovanje prava ili ugleda drugihlica; b) za zaštitu nacionalne bezbednosti ili javnogporetka, ili javnog zdravlja ili morala. Član 20. 1. Svaka propaganda u korist rata zakonomće se zabraniti. 2. Zakonom će se zabranitisvako zagovaranje nacionalne, rasne ili verske mrţnje koje predstavlja podsticanje na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje.
Član 21. Priznaje se pravo mimog okupljanja. Korišćenje toga prava moţe biti predmetsamo ograničenja nametnutih u skladu sa zakonom i koja su nuţna u demokratskom društvuu interesu nacionalne bezbednosti, ili javne sigumosti,javnog poretka, zaštitejavnog zdravlja ili morala ili prava i sloboda drugihlica. Član 22. 1. Svako će imati pravo slobodnog udruţivanja s drugim licima,uključujući tu i pravo da obrazuje sindikatei da im slobodnopristupa radi zaštite svojih interesa. 2. Korišćenje toga prava moţe biti jedino predmet ograničenja predviĎenih zakonom i koja su neophodnau demokratskom društvu u interesunacionalne bezbednosti ili javne sigumosti, javnog poretka, ili zaštite javnog zdravljaili morala, ili prava i sloboda drugih lica. Ovaj član neće sprečavati da se korišćenje ovog prava od strane pripadnika oruţanihsnaga i policije podvrgne zakonskimograničenjima. 3. Nijedna odredba ovog člananeće ovlašćivati drţave učesnice Konvencije MeĎunarodne organizacije rada od 1948.o sindikalnim slobodamai zaštiti sindikalnih prava da preduzmu zakonodavne mere koje povreĎuju, ili da primenjuju zakon na način koji povreĎuje, jamstva predviĎena u toj Konvenciji. Član 23. l. Porodicaje prirodna i osnovnaćelija društva i ima pravo na zaštitu društvai drţave. 2. Priznaje se pravo na stupanje u brak i zasnivanje porodicemuškarcima i ţenama zrelim za brak. 3. Nikakav brak se ne moţe zaključiti bez slobodnog i punog pristanka budućih supruţnika. 4. Drţave ugovornice ovog Pakta preduzećeodgovarajuće mere radi obezbedenja jednakosti u pravimai duţnostima supruţnika u odnosu na brak, za vreme braka i prilikom njegovog raskida.Ako doĎe do raskida braka doneće se odluke kako bi se deci obezbedila potrebna zaštita. Član 24. l. Svako dete bez ikakvog razlikovanja zasnovanog na rasi, boji, polu, jeziku,veroispovesti, nacionalnom ili društvenom poreklu,imovini ili rodenju,ima pravo na mere zaštite od strane njegoveporodice, društva i drţave koje zahteva njegov poloţaj maloletnika. 2. Svako će se dete registrovati odmah po rodenju i dobiće ime. 3. Svako dete ima pravo na drţavljanstvo. Član 25. Svaki graĎanin,bez ikakvog razlikovanja pomenutog u članu 2 i bez nerazumnih ograničenja, ima pravo i mogućnosti: a) da učestvujeu voĎenju javnihposlova, bilo neposredno bilo preko slobodno izabranih predstavnika; b) da glasa i da bude biran napovremenim ispravno odrţanimizborima, uz jednako i opšte biračko pravo, sprovedenim tajnim glasanjem, kojim se obezbeĎujeslobodno izraţavanje voljebirača;
c) da mu, pod opštim uslovimajednakosti, bude dostupnajavna sluţba u njegovoj zemlji. Član 26. Svi su pred zakonom jednaki i imaju pravo na jednaku zakonsku zaštitu bez ikakvog razlikovanja. U tom pogledu zakon će zabranitisvaku diskriminaciju i zajemčiti svim licima podjednaku i efikasnu zaštitu protiv svake diskriminacije, naročito na osnovu rase, boje, pola, jezika,veroispovesti, političkog i bilo kog drugog mišljenja, nacionalnogi društvenog porekla,imovine, roĎenja ili drugog statusa. Član 27. U drţavama gde postoje etničke, verske ili jezičke manjine,lica koja pripadaju tim manjinama ne mogu biti lišena prava da imaju u zajednici s drugim članovima svoje grupe, svoj sopstveni kultumiţivot, da ispovedaju svoju sopstvenuveroispovest i obavljaju verskeduţnosti, ili da upotrebljavaju svoj sopstvenijezik. ČETVRTI DEO Član 28. 1. Uspostavlja se Komitetza ljudska prava (daljeu ovom Paktu nazvan:Komitet). Ovaj Komitet će se sastojatiodosamnaest članova i vršiće niţe odredene duţnosti. 2. Komitet će biti sastavljen od drţavljanadrţava ugovornica ovog Pakta koji moraju da budu ličnosti visokih moralnihosobina i priznateupućenosti u oblastiljudskih prava. Vodiće se računa o korisnosti koju predstavljaučešće u radu Komiteta izvesnih lica koja imaju pravničko iskustvo. 3. Članovi Komiteta se birajui zasedaju u ličnom svojstvu. Član 29. l. ČlanoviKomiteta biraju se tajnimglasanjem sa liste lica koja posedujusvojstva propisana u članu 28 i koja su drţave ugovornice ovog Pakta predloţile, u tu svrhu. 2. Svaka drţava ugovornica ovog Pakta moţe predloţiti najvišedva lica. Ova lica moraju biti drţavljanidrţave koja ih predlaţe. 3. Isto licemoţe se ponovo predloţiti. Član 30. 1. Prvi izbor će se obavitinajkasnije šest meseci od dana stupanja na snaguovog Pakta. 2. Najmanje četiri meseca pre dana svakog izbora za Komitet,sem izbora u cilju popune upraţnjenog mesta koje je oglašeno takvim u skladu sa članom34, generalni sekretar Ujedinjenih nacija pismenim putem poziva drţave ugovornice ovog Pakta da odrede kandidatekoje predlaţu za članoveKomiteta. 3. Generalni sekretarUjedinjenih nacija će pripremiti po abecednom redu spisak svih tako predloţenih lica, navodećidrţave koje su ih predloţile, i dostaviće ih drţavama ugovornicama ovog Pakta najkasnije mesec dana pre dana svakog izbora. 4. Članovi Komitetase biraju na sastankudrţava članica, koji saziva generalni sekretar Ujedinjenih nacija u sedištuOrganizacije. Na ovom sastanku, na kome kvorum sačinjavaju dve trećine drţava ugovornica ovog Pakta izabraćese za članove
Komiteta oni kandidatikoji dobiju najveći broj glasovai apsolutnu većinuglasova predstavnika drţava ugovornica prisutnih i koji glasaju. Član 31. 1. U Komitetu ne moţe biti više od jednog drţavljanina jedne iste drţave. 2. Pri izborima u Komitet vodiće se računa o pravičnoj geografskoj raspodeli i o tome da budu zastupljeni različiti oblici civilizacije, kao i glavnipravni sistemi. Član 32. 1. Članovi Komiteta se biraju na period četiri godine. Oni se mogu iznova izabrati ako su ponovo predloţeni. Medutim, mandat devet članovaizabranih prilikomprvog izbora ističe posle dve godine;odmah posle prvih izbora imena ovih članova biće izvučena kockom od strane predsedavajućeg sastankana koji se odnosi stav 4. člana 30. 2. Po isteku mandata, izboriće se odrţati shodno odredbama prethodnih članova ovog dela Pakta. Član 33. 1. Ako je po jednodušnom miþljenju drugih članova jedan član Komitetaprestao da vrši svoje funkcijeiz nekog drugog razloga a ne usled odsustvaprivremenog karaktera, predsednik Komitetaizveštava o tome generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, koji onda oglašava upraţnjenim mesto koje je zauzimao član o kome je reč. 2. U slučajusmrti ili ostavkejednog člana Komiteta,predsednik odmah obaveštava o tome generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, koji oglašava mestoupraţnjenim računajući od dana smrti ili od dana kada ostavka proizvodi dejstvo. Član 34. 1. Kada je objavljeno da je jedno mesto upraţnjeno shodno članu 33. i ako mandat člana koji treba da bude zamenjenne ističe u roku od šest meseci od dana kada je mesto proglašeno upraţnjenim, generalni sekretar Ujedinjenih nacija obaveštava o tome sve drţave ugovornice ovog Pakta, koj e mogu u roku od dva meseca odrediti kandidate shodno odredbama člana 29 u cilju popune upraţnjenog mesta. 2. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija ustanoviće po abecednom redu spisak tako predloţenih lica i saopštićega drţavama ugovornicama ovog Pakta. Izbor u cilju popune upraţnjenog mesta obavićese zatim u skladu s odnosnimodredbama ovog dela Pakta. 3. Svaki član Komiteta,izabran na mesto koje je proglašeno upraţnjenim shodno članu 33 učestvujeu radu Komitetu do dana isteka mandata članačije je mesto ostalo upraţnjeno u Komitetu saobrazno odredbama pomenutog člana. Član 35. Članovi Komiteta primaju uz odobrenje Generalneskupštine Ujedinjenih nacija nagradu iz sredstavaUjedinjenih nacija pod uslovimakoje . utvrdi Generalna skupština s obzirom na značaj odgovornosti Komiteta. Član 36. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija stavlja na raspolaganje Komitetuosoblje i materijalna sredstvakoji su mu potrebniza uspešno obavljanje duţnosti koje su mu poverenena osnovu ovog Pakta.
Član 37. 1. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija saziva članove Komiteta na prvu sednicu u sedištu Organizacije ujedinjenih nacija. 2. Posle svog prvog sastanka, Komitet se sastaje kad god je to predviĎeno njegovim poslovnikom. 3. Sastanci Komitetanormalno se odrţavaju u sedištu Organizacije ujedinjenih nacija ili u Uredu Ujedinjenih nacijau Ţenevi. Član 38. Svaki član Komiteta mora pre stupanja na duţnostna javnoj sednici dati svečanu obavezu da će svoje duţnosti vršiti potpunonepristrasno i savesno. Član 39. 1. Komitet bira svoje sluţbenike na rok od dve godine.Oni se mogu ponovo birati. 2. Komitet sam utvrĎuje svoj poslovnik;on će, medutim, sadrţati,izmeĎu ostalog, sledeće odredbe: a) kvorum sačinjava 12 članova; b) odluke Komiteta se donosevećinom prisutnih članova. Član 40. l. Drţave ugovornice ovog Pakta se obavezujuda podnose izveštaje o merama koje budu usvojile, radi ostvarivanja prava priznatihu ovom Paktu, kao i o napretku ostvarenom u uţivanjuovih prava: a) u roku od godine dana, računajući od dana stupanjana snagu ovog Pakta za svaku zainteresovanu drţavu ugovornicu ponaosob; b) zatim, kad god Komitet to zatraţi. 2. Svi izveštaji uputiće se generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, koji će ih dostaviti Komiteturadi razmatranja. U izveštajuće se ukazati, u slučaju potrebe,na činioce i teškoće koji utiču na sprovoĎenje u ţivot odredaba ovog Pakta. 3. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija moţe, pošto se posavetuje sa Komitetom, dostaviti specijalizovanim ustanovama prepis svih delova izveštaja koji imaju veze s delokrugom njihove nadleţnosti. 4. Komitet proučavaizveštaje koje su podnele drţave ugovornice ovog Pakta.On upućuje drţavamaugovornicama svoje vlastite izveštaje, kao i sve opšte primedbe koje bude smatrao pogodnim. Komitet moţe isto tako dostavitiEkonomskom i socijalnom savetu ove primedbe, propraćene prepisom izveštajakoje je primio od drţava ugovornica ovog Pakta. 5. Drţave ugovornice ovog Pakta mogu podnositiKomitetu mišljenja o svim primedbama koje budu učinjene na osnovu stava 4. ovog člana. Član 41. 1. Svaka drţava ugovornicaovog Pakta moţe na osnovu ovog člana, izjaviti u svako doba da priznaje nadleţnost Komitetada prima i razmatra saopštenja u kojima jedna drţava ugovornica tvrdi da druga drţavaugovornica ne ispunjavasvoje obaveze prema ovom Paktu. Saopštenja podneta na osnovuovog člana mogu se primati i razmatrati samo ako ih je podnela drţava ugovornica koja je dala izjavu o priznanju nadleţnosti Komitetau odnosu na sebe. Komitetneće primiti nikakvo saopštenje ako se ono tiče drţave ugovornice koja nije dala takvu izjavu. U pogledusaopštenja primljenih shodno ovom članu primenićese sledeći postupak:
a) ako neka drţava ugovornica ovog Pakta smatra da neka druga drţava ugovornica ovog Pakta ne primenjujenjegove odredbe,ona moţe pismenim saopštenjem skrenuti paţnju ove drţave na tu stvar. U roku od tri meseca, računajući od prijema saopštenja, drţava kojoj je upućenosaopštenje pruţiće drţavikoja gaje uputila objašnjenja ili neku drugu pismenu izjavu radi rasvetljavanja pitanja,koji treba da obuhvate, u mogućoj i odgovarajućoj meri, podatkeo njenim unutrašnjim pravilima postupka i o pravnimlekovima, bilo već iskorišćenim, bilo onim u toku rešavanja ili onim koji su još dostupni. b) Ako u roku od šest meseci, računajućiod dana prijemaprvobitnog saopštenja od strane drţavekojoj je upućeno, pitanjenije rešeno na zadovoljstvo obe zainteresovane drţaveugovornice, i jedna i drugaimaće pravo da ga podnesu Komitetu, upućujućisaopštenje Komitetukao i drugoj zainteresovanoj drţavi. c) Komitet moţe da raspravlja o stvari koja mu je podnetasamo pošto se bude uverio da su bili upotrebljeni i iscrpenisvi unutrašnji pravni lekovi u skladu sa opšte priznatim načelima meĎunarodnog prava. Ovo pravilose ne primenjuje u slučaju kada se postupakpo pravnim lekovima bezrazloţno odugovlači. d) Komitet odrţava nejavnesednice kada razmatrasaopštenja predviĎena u ovom članu. e) Pod uslovom odredabatačke c), Komitet će staviti svoje dobre usluge na raspolaganje zainteresovanim drţavama ugovornicama da bi se došlo do prijateljskog rešenja pitanja na osnovi poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao što ih priznaje ovaj Pakt. f) U svakom slučaju koji mu je podnet, Komitet moţe da traţi od zainteresovanih drţava ugovornica, na koje se odnosi tačka b), da mu pruţe sva odnosna obaveštenja. g) Zainteresovane drţave ugovornice, pomenuteu tački b), imaju pravo da budu predstavljene za vreme dok Komitet razmatra pitanje i da usmeno ili pismeno, ili u jednom i u drugom obliku, podnoseprimedbe. h) Komitet je duţan da podnese izveštaju roku od dvanaestmeseci od dana kada j e primio saopštenje o kome je reč u tački b): i) ako je postignuto rešenje u smislu odredaba tačke e), Komitetće se u svom izveštaju ograničiti na kratko izlaganječinjenica i rešenjado koga se došlo; j) ako se rešenjeu smislu odredaba tačke e) nije moglopostići, Komitet će se u svom izveštaju ograničiti na kratko izlaganječinjenica. Tekst pismenih primedaba i zapisnik o usmenim primedbama zainteresovanih drţava ugovornica priloţiće se uz izveštaj. Izveštaj o svakom slučajudostaviće se zainteresovanim drţavama. 2. Odredbe ovog člana stupiće na snagu kada deset drţava ugovornica ovog Pakta budu dale izjavupredviĎenu u stavu l ovog člana. Takve izjave deponovaće drţave ugovornice kod generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, koji će njihovprepis dostaviti drugim drţavama ugovornicama. Izjava se moţe u svako doba povući putem saopštenja generalnom sekretaru. Ovo povlačenje ne utiče na razmatranje ma koga pitanja koje je predmet već dostavljenog saopštenja na osnovu ovog člana; a nikakvodrugo saopštenje jedne drţave članice neće biti primljenopošto generalni sekretar bude primio obaveštenje o povlačenju izjave, ako zainteresovana drţava ugovornica ne da novu izjavu. Član 42. 1. a) Ako se neko pitanje podneto Komitetuu skladu s članom41 ne reši na zadovoljstvo zainteresovanih drţava ugovornica, Komitet moţe, uz prethodni pristanak zainteresovanih drţava ugovornica, naimenovati ad hoc komisiju za mirenje (u daljem tekstu nazvanu "Komisija"). Komisija će stavitisvoje dobre usluge
na raspolaganje zainteresovanim drţavamaugovornicama u ciljuda se postigne prijateljsko rešenjepitanja, na osnovu poštovanja ovog Pakta; b) Komisijase sastoji od pet članova koji su prihvatljivi za zainteresovane drţave ugovornice. Ako zainteresovane drţave ugovornice ne postignu sporazumo sastavu Komisije u celini ili delimično u roku od tri meseca, članove Komisije u pogledu kojih se sporazumnije postigao izabraće KomitetmeĎu svojim članovima tajnim glasanjem putem dvotrećinske većine. 2. Članovi Komisijezasedaju u ličnom svojstvu. Oni ne mogu biti drţavljani ni zainteresovanih drţava ugovornica, ni drţavekoja nije ugovornica ovog Pakta,niti drţave ugovornice koja nije dala izjavu predvidenu u članu 41. 3. Komisija će izabrati svoga predsednika i usvojitiposlovnik. 4. Komisija normalnoodrţava svoje sastanke u sedištu Organizacije ujedinjenih nacija, ili u uredu Ujedinjenih nacija u Ţenevi.MeĎutim, oni se mogu odrţavatina svakom drugom pogodnom mestu koje Komisija moţe odrediti savetujući se s generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija i zainteresovanim drţavama članicama. 5. Sekretarijat predviĎen u članu 36 pruţa takoĎesvoje usluge komisijama naimenovanim na osnovu ovog člana. 6. Obaveštenja koja dobije i pregleda Komitetstavljaju se na raspolaganje Komisiji, a Komisija moţe zahtevatiod zainteresovanih drţava članica da joj pruţe sva potrebna dopunskaobaveštenja. 7. Pošto je potpuno razmotrila pitanje u svim njegovimvidovima, no u svakom slučaju najduţe u roku od dvanaestmeseci od kada joj je ono bilo podneto, Komisija će podneti izveštajpredsedniku Komitetaradi saopštavanja zainteresovanim drţavama ugovornicama; a) ako Komisijanije u stanju da dovrši razmatranje pitanja u toku dvanaestmeseci, ona će se ograničiti na to da u svom izveštaju ukratko navededokle je došla u razmatranju pitanja; b) ako se došlo do prijateljskog rešenja pitanja, na osnovi poštovanja ljudskihprava priznatihu ovom Paktu, Komisija će se ograničiti na to da u svom izveštajuukratko navede činjenice i rešenjekoje je postignuto; c) ako se nije došlo do rešenja u smislu tačke b), Komisija unosiu izveštaj svoje zaključke o svim činjenicama koje se odnose na sporno pitanjeizmedu zainteresovanih drţava ugovornica, kao i svoja gledišta o mogućnostima prijateljskog rešenja slučaja. Taj izveštaj sadrţi isto tako pismene primedbei zapisnik o usmenim primedbama zainteresovanih drţava ugovornica; d) ako je izveštaj Komisijepodnet shodno tački c), zainteresovane drţaveugovornice saopštiće predsedniku Komiteta, u roku od tri meseca po prijemuizveštaja, da li prihvataju sadrţinu izveštajaKomisije ili ne. 8. Odredbe ovog člana ne diraju u ovlašćenja Komitetakoja su predvidena u članu 41. 9. Svi troškovičlanova Komisije podjednako se raspodeljuju izmedu zainteresovanih drţava ugovornica na osnovi procene koju utvrĎujegeneralni sekretarUjedinjenih nacija. 10. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija ovlašćenje da, u slučajupotrebe, plati članovima Komisijenjihove troškove pre nego što ih zainteresovane drţave ugovornice budu naknadile shodno stavu9 ovog člana. Član 43. Članovi Komiteta i članoviad hoc komisija za mirenje, koji mogu biti naimenovani prema članu 42, imaju pravo na olakšice, privilegije i imunitete priznatastručnjacima kojima je poveren neki zadatakza račun Organizacije ujedinjenih nacija, onako kao
što su izloţeni u odgovarajućim odeljcimaKonvencije o privilegijama i imunitetima Ujedinjenihnacija. Član 44. Odredbao sprovodenju u ţivot ovog Pakta primenjivaće se bez uštrba po postupke propisane u oblasti ljudskihprava pod uslovimaili na osnovu ustavnihinstrumenata i konvencija Organizacije ujedinjenih nacija i specijalizovanih ustanova, i neće sprečavati drţave ugovornice da pribegnudrugim načinima rešavanja sporova u skladu sa opštim ili posebnim meĎunarodnim sporazumima koji su meĎu njima na snazi. Član 45. Komitet podnosi svake godine izveštaj o svom radu Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, preko Ekonomskog i socijalnog saveta. PETI DEO Član 46. Nijedna odredba ovog Pakta neće se tumačiti tako da vreĎa odredbePovelje Ujedinjenih nacijai ustava specijalizovanih ustanovakojima se odreĎujuodnosne odgovornosti raznih organa Organizacije ujedinjenih nacija i specijalizovanih ustanova u pogledu pitanjakojima se bavi ovaj Pakt. Član 47. Nijedna odredba ovog Pakta neće se tumačiti tako da vreda pravo koje pripada svakome naroduda potpuno i slobodnoiskorišćava i upotrebljava svoja prirodna bogatstva i izvore. ŠESTI DEO Član 48. 1. Ovaj Pakt je otvoren za potpisivanje svim drţavama članicama Organizacije ujedinjenih nacija,ili članicama bilo koje od njenih specijalizovanih ustanova, svakoj drţavi ugovornici Statuta MeĎunarodnog suda pravde, i svakojdrugoj drţavi koju pozoveGeneralna skupština Ujedinjenih nacijada postane ugovornica ovog Pakta. 2. Ovaj Pakt podleţeratifikaciji. Instrumenti ratifikacije deponovaće se kod generalnog sekretaraUjedinjenih nacija. 3. Ovaj Pakt će biti otvoren za pristupanje svakoj drţavi na koju se odnosi stav l ovog člana. 4. Pristupanje će se izvršiti deponovanjem instrumenata o pristupanju kod generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. 5. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija će obavestiti sve drţavekoje su potpisale ovaj Pakt, ili koje su mu pristupile, o deponovanju svakog instrumenta ratifikacije ili pristupanja.
Član 49.
l. Ovaj Pakt će stupiti na snagu tri meseca posle deponovanja kod generalnog sekretara Ujedinjenih nacija tridesetpetog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju.
2. Za svaku drţavu koja ratifikuje ovaj Pakt, ili mu pristupi posle deponovanja tridesetpetog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju, pomenuti Pakt će stupitina snagu tri meseca posledeponovanja od stranete drţave njenoginstrumenta o ratifikaciji ili pristupanju.
Član 50.
Odredbeovog Pakta se primenjuju na sve jedinice federativnih drţava bez ikakvog ograničenja ili izuzetka.
Član 51.
1. Svaka drţava ugovornica ovog Pakta moţe predloţiti njegovu izmenu ili dopunu i njihov tekst dostaviti generalnom sekretaruUjedinjenih nacija. Generalni sekretar će potom proslediti sve predloţene izmeneili dopune drţavama ugovornicama ovog Pakta, traţećiod njih da mu saopšteda li ţele sazivanjekonferencije drţava ugovornica radi razmatranja tih predlogai glasanja o njima. Ako se najmanje jedna trećina drţava izjasniu prilog ovog sazivanja, generalni sekretar će sazvati konferenciju pod okriljem Organizacije ujedinjenih nacija.Svaka izmena ili dopuna koju usvoji većinadrţava ugovornica prisutnihna konferenciji i koje učestvujuu glasanju podleţe odobrenjuGeneralne skupštine Ujedinjenih nacija.
2. Ove izmeneili dopune stupaju na snagu kada ih odobri Generalna skupština Ujedinjenih nacijai prihvati dve trećinedrţava ugovornica ovog Pakta,saobrazno njihovim ustavnimpostupcima.
3. Kada ove izmene ili dopune stupe na snagu, one su obavezne za sve drţave ugovornice koje su ih prihvatile, dok druge drţave ugovorniceostaju vezane odredbamaovog Pakta i svakomizmenom i dopunomkoju su ranije prihvatile.
Član 52.
Nezavisnood saopštenja predviĎenih u stavu 5 člana 48 generalnisekretar Ujedinjenih nacija će obavestiti sve drţavekoje se pominju u stavul. istog člana:
a) o potpisimastavljenim na ovaj Pakt i o instrumentima ratifikacije i pristupanja deponovanimshodno članu 48;
b) o datumu stupanja na snagu ovog Pakta shodno članu 49 i o datumu stupanja na snagu svake izmene ili dopune predviĎene u članu 51.
Član 53.
1. Ovaj Pakt, čiji su tekstovina engleskom, kineskom, španskom,francuskom i ruskom podjednako verodostojni, biće deponovanu arhivi Organizacije ujedinjenih nacija.
2. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija dostaviće overeni prepis ovog Pakta svakoj drţavi na koju seodnosi član 48.
UMESTO "ŢALBA" BOLJE PRAVNILEK ; VIDETI ČL. 9 ST. 4
Comments