Ništa se ne vraća.
I sve je vremenom određeno –
prolaznošću dana.
Kroz tamu i tuge provaliju,
da samo pojača sumornu, tešku liniju –
koju, ne znam zašto, od tebe sam krila.
Ali ne boj se. Neću prekršiti dogovor.
Neće biti suza, ni pitanja,
čak ni najblaži prekor.
Samo ću stisnuti jače
praznu dušu,
da lakše razume bolna stanja –
odsad je zauvek sama.
Bez milosti ona je sasvim
nepoverenjem otrovana.
Ali ti se ne plaši –
posle svega duša ti je mirna, časna?
Upoznao si radost i tugu svoje slave –
ni nalik onoj kad stihom se davim.
Neću čak
ni od kuće otići
da lutam gradom
i tražim ljudsku dobrotu negde.
Izgubila sam sve –
i zašto, onda, da se družim s nadom?
Ne verujem da opet
zaploviti umem nekim snom.
Hajde, uredimo kuću na selu –
i okućnicu – sve po redu,
nameštaj od pruća
i platno lako, izatkano...
O, ti ne boj se
dok me gledaš bledu,
isto kao i nekad plakati neću.
Zbogom smo rekli – kasno je za sreću
Sve će biti dobro.
Veruj mi, sve će biti u redu.
Prijatelji će da nam zavide
i bližnji kad nas vide –
neće saznati niko ništa o mom jedu.
ni da smo sad kao neznanci
jer to je moj poklon tebi – izdajici.
• S ruskog prepevao Anđelko Zablaćanski
(Iz knjige Od Puškina do Kapustina, 2019)
___________________________________
Olga Fjodorovna Bergoljc rođena je 16. maja 1910. godine u Peterburgu. Završila je Filološki fakultet Lenjingradskog univerziteta. Bila je novinski dopisnik iz Kazahstana, zatim saradnik fabričkih novina u Lenjingradu. Sa književnim delima za decu i omladinu pojavila se 1929. godine.
Olga Bergoljc je bila udata za pesnika Borisa Kornjilova. Njega su uhapsili 1937. godine, a 21. februara 1938. streljan je kao aktivni član antisovjetske trockističke organizacije. Iste godine u decembru uhapšena je i ona po optužbi da je u vezi sa neprijateljima naroda i učesnik kontrarevolucionarne zavere. U zatvoru je provela sedam meseci. Iako je bila trudna, fizički su he maltretirali, pa je izgubila bebu. To joj je bilo treće dete koje gubi, jer pre ovog umrle su joj dve kćerke. Posle sedam meseci torture oslobodili su je optužbe i rehabilitovali (3. jula 1939).
No bez obzira na ličnu tragediju, pesnikinja je u našla snage, ne samo za književni rad, nego i za aktivno učešće u odbrani zemlje od nemačkog okupatora. Za vreme opsade Lenjingrada radila je kao spiker na radiju i svakodnevno je pozivala svoje sugrađane, izmučene glađu i hladnoćom, da izdrže sve surovosti rata. Zbornik govora održanih preko radija u opsednutom Lenjingradu Govori Lenjingrad objavila je 1954. Bila je autor scenarija za čuveni film Lenjingradska simfonija, drama Oni su živeli u Lenjingradu i Kod nas na zemlji i knjige proze Dnevne zvezde. Intimna lirika Olge Bergoljc, koja je impresivno odslikala njenu duboku povređenost i neprolaznu tugu za izgubljenom srećom, shvaćena ne samo kao izraz njene tragedije nego i tragedije ruskog naroda, objavljivana je bez političke cenzure tek pošto su nastali određeni demokratski procesi u Rusiji.
Umrla je 13. novembra 1975. godine u rodnom gradu.
Comments