Socijaldemokratija je u velikom padu širom sveta, ponegde se približavajući svom izumiranju. Predlažemo da socijaldemokratske stranke postanu „stranke vrednosti“ da bi oživile svoju široku izbornu privlačnost.
Od klase do koalicija
Iako socijaldemokratske partije trenutno se obraćaju ne jednoj, već mnogim klasama, od kraja 19. i početka 20. veka njihov fokus bio je na radničkoj klasi. Kao što Vossing pokazuje u svojoj nedavnoj knjizi, socijaldemokratija je uspešno mobilizovala industrijske radnike stvarajući jake klasne mreže i identitete.
Posle 1945. (a ponekad i ranije), ekonomski rast, sve veći prosperitet i pristup demokratskim institucijama smanjili su popularnost klasne politike i njenu radikalnu viziju sveobuhvatnih promena. Klasna stranka prestala je biti priča o uspehu, a socijaldemokratija je učinila pravu stvar prihvatajući pristup među klasama ka koalicijama radnika i drugih društvenih grupa.
Socijalno-prostorni pristup
Danas predlozi o tome kakav bi socijaldemokratske stranke trebalo da imaju stav ka više klasa obično primenjuju „socijalno-prostorni“ pristup na partijsku strategiju.
Ovaj pristup započinje određivanjem određenih društvenih grupa kao partnera u predviđenoj koaliciji socijaldemokratskih glasača. Zatim se interesi ovih grupa identifikuju na osnovu njihovog pretpostavljenog smeštaja u višedimenzionalnom političkom prostoru. I na kraju, stranka se pozicionira u ovom prostoru koji navodno zadovoljava interese ciljanih grupa.
Na primer, model „levog skretanja“ pomerio bi socijaldemokratiju ulevo i na ekonomskoj i na kulturnoj dimenziji političkog prostora kako bi ciljao progresivne urbane glasače (navodno zainteresovane za levičarske kulturne politike) i tradicionalne komunitaristički nastrojene klase (navodno zainteresovane za levičarske ekonomske politike).
Model „tradicionalizma“ ima za cilj povratiti podršku tradicionalne izborne jedinice socijalne demokratije kombinovanjem centrističke (ili čak levičarske) pozicije ekonomske politike sa kretanjem udesno prema kulturnoj dimenziji političkog prostora, posebno zahtevima za restriktivnim migracionim politikama.
Granice socijalno-prostornog pristupa
Socijalno-prostorni pristup doprineo je važnim uvidima u raspravi o budućnosti socijaldemokratije. Međutim, samostalno i pojednostavljeno primenjeno, debata može biti čisto formularna. Što je najvažnije, do sada nije uspela da zaustavi pad izbora socijaldemokratije.
Istraživanja pokazuju da ljudi više ne glasaju na osnovu pripadnosti određenoj društvenoj klasi ili nekoj drugoj velikoj društvenoj grupi.
Glasanje na osnovu klasa smanjilo se za nekoliko decenija, a klasne pozicije ljudi objašnjavaju samo mali i neprestano opadajući deo izbora. Ovi trendovi su se snažno pojavili u uporednim studijama tokom poslednjih 20 godina, poput onih Mark Marklina i njegovih koautora; Geoffrei Evans; i Geoffrei Evans i Nan Dirk de Graaf.
Isto važi i za druge koncepcije pripadnosti grupi. Na primer, studije nemačkih izbora 2017. koje su objavili Bertelsmann Stiftung i Hans-Bockler-Stiftung pokazuju da ni u jednom socijalnom miljeu nema dominantne političke stranke i da socijaldemokrate ne dobijaju više od 25% glasova u bilo kom socijalnom miljeu.
Pristup zasnovan na vrednosti
Jasno je da ni društvene klase, ni socijalni milje ili druge grupe definisane socijalnim strukturnim varijablima ne predviđaju političke stavove ljudi i njihove izbore. Zbog toga je privlačenje glasača na osnovu njihovih vrednosti obećavajuća strategija za pobedu na izborima od apela među klasama zasnovanih na socijalnim strukturnim karakteristikama.
Osnovne vrednosti za koje se zalaže socijaldemokratija - sloboda, pravda i solidarnost - raširene su u različitim društvenim grupama i uglavnom su nezavisne od grupne pripadnosti ljudi. Vrednosti takođe imaju mnogo veći neposredni efekat na izbore i glasova od socijalnih strukturnih faktora: Gidron i Hall to jasno pokazuju u svom ispitivanju populizma, na primer.
Apelujući na ljude zasnovane na njihovoj društvenoj klasi, miljeu ili zanimanju, socijaldemokratija često ne uspeva da iskoristi prevagu socijaldemokratskih vrednosti. Fokus na vrednostima omogućio bi socijaldemokratskim strankama da stvore duboke i trajne identifikacije zasnovane na stvarnim zajedničkim uverenjima.
Postajući stranka vrednosti
Biti stranka vrednosti ne znači samo imati vrednosti, već vrednosti učiniti presudnim obrazloženjem za sve aspekte partijskog ponašanja.
Mnoge socijaldemokratske inicijative i projekti već prihvataju pristup zasnovan na vrednostima. Sada izdvajamo pet mera koje mogu podržati ove aktivnosti i pomoći im da transformišu socijaldemokratiju iz stranke socijalnih koalicija u stranku vrednosti.
Prvo, dok socijaldemokratske stranke moraju odisati više ponosom na svoje vrednosti, one takođe moraju da ožive svoju sposobnost slušanja. To bi trebalo da rade pomoću razgovora („stara škola“), kao i da pribegnu savremenim društvenim naučnim analizama. Za efikasno kreiranje politike i vrednosno orijentisanu komunikaciju potrebne su solidne informacije o biračima (tj. glasačima koji dele socijaldemokratske vrednosti) i njihovim brigama.
Drugo, socijaldemokratske stranke trebale bi stvoriti više prostora za diskusiju o tome kako primeniti vrednosti u praksi. Drugim rečima, razgovor o vrednostima ne bi trebalo svoditi na preambule partijskih platformi i povremeni govor koji zagreva srce, i trebalo bi da se kloni odvojenih razmišljanja o apstraktnom značenju slobode, pravde i solidarnosti. Socijaldemokratija bi trebalo da razgovara o vrednostima sa fokusom na razvijanje politika koje unapređuju socijaldemokratske vrednosti kao odgovor na sve nove izazove i promenljive okolnosti, u oblastima od velikog značaja za građane.
Treće, socijaldemokratske stranke treba da odluče o svojim politikama na osnovu toga da li zaista pomažu u unapređivanju socijaldemokratskih vrednosti. Ovo zahteva anti-populistički način razmišljanja sa apsolutnom otvorenošću prema racionalnom kreiranju politike i dokazima.
Četvrto, socijaldemokratske stranke bi uvek trebale da saopštavaju svoje politike u odnosu na svoje vrednosti i svoje vrednosti u odnosu na svoje politike. To zahteva profesionalnu i disciplinovanu strategiju komunikacije koja naglašava ne samo poželjnost socijaldemokratskih vrednosti, već i pozitivne efekte socijaldemokratske politike na te vrednosti.
Peto, da bi pobedile na izborima, socijaldemokratske stranke trebalo bi da prihvate strateški pristup postavljanju dnevnog reda. To znači odabir pitanja kampanje na osnovu njihove sposobnosti da mobilišu postojeće pristalice i privuku glasače iz drugih političkih kampova. Pristup zasnovan na vrednosti savršeno je opremljen za postizanje ovog teškog postupka uravnoteženja. Na primer, politike koje favorizuju univerzalni, visokokvalitetni i javno finansirani zdravstveni sistem unapređuju socijaldemokratske vrednosti koje glasači široko dele na postojećim političkim podelama. Naglašavanje zdravstvene zaštite u predizbornoj kampanji primenom pristupa zasnovanog na vrednostima omogućilo bi socijaldemokratskim strankama da stvore široku privlačnost za stare i potencijalne nove glasače.
Sebastian Jobelius
Konstantin Vossing
Sa engleskog preveo Zoran Minić