Više desetina sada već bivših radnika Geoksa održalo je protest na ulazu u fabrički krug tražeći otpremnine i razgovor sa likvidacionim upravnikom Milošem Stošićem.
Stošić je prethodnog dana potpisao obaveštenje zaposlenima da se firma gasi, a koje ih je prvog dana posle kolektivnog odmora sačekalo na portirnici i oglasnoj tabli. Kako Južne vesti saznaju, radnici će protestovati i u sredu.
Radnici su se okupili oko 7 sati, dan nakon zvaničnog obaveštenja kompanije da firma odlazi u likvidaciju zbog smanjenja proizvodnje ispod granica rentabilnosti.
Kako kaže jedan od bivših radnika za Južne vesti, razlog okupljanja je isplata otpremnina i revolt što im u nedeljama neizvesnosti kada se spekulisalo da fabrika odlazi iz grada niko od nadređenih to nije rekao.
“Hteli smo da razgovaramo sa likvidacionim upravnikom, ali su nam radnici obezbeđenja rekli da sve primedbe napišemo i ostavimo na portirnici”, kaže jedan od bivših radnika.
“Vučić sad obećava da će se naći posao za nas, a šta ja da radim dok on ne dođe u Vranje 15. septembra, je l’ da jedem gloginjke?”, kaže jedna od okupljenih radnica, dok druga komentariše da „nije ljudski“ što niko iz uprave ne siđe “da se bar izvini”.
“Ako je stvarno znao za ovo dva meseca, zašto nešto do sad nije uradio? Nego idu izbori jasno nam je sve”, dobacuje jedna od radnica.
Za razliku od nekolicine radnika koji ne veruju u obećanja iz državnog vrha da će dobiti novi posao i traže otpremninu, neki radnici smatraju da protestima neće ništa postići.
Podsetimo, nakon slutnji radnika Geoksa u Vranju da će ostati bez posla i potvrde predsednika države da strani investitor definitivno odlazi iz grada, i ta kompanija je u ponedeljak preko oglasne table obavestila radnike da odlazi u likvidaciju, a oko 1.000 radnika ostaje bez posla.
Kako Južne vesti saznaju, radnici će se od 6:30 i u sredu opet okupiti na ulazu u fabriku.
BizLife
Rajić: Biće JOŠ ODLAZAKA poput Geoksa, jer je STRATEGIJA pogrešna
Među stranim firmama koje su investirale u Srbiji uz pomoć subvencija države biće još onih koje će otići kao Geoks iz Vranja, jer su to niskoprofitabilne industrije i kada im se povećaju troškovi poslovanja sele se tamo gde je jeftinije, rekao je koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić.
“Biće još takvih slučajeva odlaska stranih kompanija što je i premijerka Ana Brnabić nagovestila. Kompanije koje se spremaju da odu iz Srbije ne nagoveštavaju to unapred, pre nego što sve pripreme”, rekao je Rajić.
Mnogi investitori su, prema rečima Rajića, došli zbog jeftine radne snage i subvencija, a kako raste minimalac to predstavlja sve veći trošak i oni će tražiti na drugoj strani jeftiniju radnu snagu.
“Strategija privrednog razvoja u Srbiji zasnovana je na pogrešnom modelu i neselektivnim subvencijama prema stranim ulagačima kapitala. Češka i Poljska su razvijale domaće kompanije koje su kasnije privlačile veće svetske kompanije”, rekao je Rajić.
Dodao je da je Srbija subvencijama podržavala i niskoprofitabilne svetske kompanije i nikada nije podvukla crtu kakav je rezultat toga.
Srbija je, prema njegovim rečima, imala kvalitetnu tekstilnu industriju koja je robu plasirala i na Istok i Zapad, ali joj je nedostajala pomoć kako bi agresivnije osvajala svetska tržišta, a sada to mesto zauzimaju strane tekstilne firme.
Rajić je rekao da domaće kompanije nemaju podršku države u subvencijama kao inostrane i da posluju u nepovoljnom poreskom sistemu, opterećene parafiskalnim nametima i netransparentnim uslovima, jer strane sa pojedinim političarima mogu da ugovore i povoljnije uslove poslovanja nego što su zvanični.
“Male i srednje kompanije u Srbiji su od 2016. godine opterećene parafiskalnim nametima, nemaju pravo na poreski kredit kako bi dobit reinvestirale, porez na imovinu je uvećan, a prihodi ne rastu tom brzinom, osim možda nekima iz IT sektora”, rekao je Rajić.
Dodao je da je kurs evra za izvoznike potcenjen, a da domaćim firmama radnu snagu “otimaju” strane kompanije koje su ojačane državnim subvencijama i mogu da daju nešto veće zarade.
Umesto što su obilnim subvencijama podržavane strane kompanije bilo bi bolje, kako je rekao Rajić, da je oformljen fond za finansijsku podršku domaćim kompanijama da bi učvrstile poslovanje u zemlji, a pozajmljeni novac vraćale i tako proširile lanac podrške domaćoj privredi.
Dve vrste stranih investitora
Rajić je rekao da se stalno priča o sjajnim rezultatima privrede i jakom budžetu, a ustvari se iz privrede izvlači više novca nego ranije i domaći privrednici koji bi mogli da šire proizvodnju ustežu se zbog neizvesne i nepredvidive politike prema privredi.
Istakao je da strani investitori mogu da se podele u dve grupe. Rekao je da u prvu spadaju oni koji su došli kako bi zauzeli stratešku poziciju za poslovanje na tržištima Evrope i Azije i oni će ostati duži period, a u drugoj grupi su niskoprofitabilne industrije kao proizvodnja kablova, tekstilna industrija i industrija plastike.
Rajić je rekao da investitori iz druge grupe uz subvencije države brzo podignu proizvodne hale, rade dok im odgovara, i još brže se sele iz države u državu kada im porastu troškovi poslovanja.
Izvor: Beta