STARAC I MORE (Ernest Hemingvej)

Uvod i početak

Na početku dela upoznajemo se sa likom starca Santjaga i dečaka Manoline, za kog je ribar Santjago posebno vezan. U uvodnom delu najviše saznajemo o Santjagu, načinu njegovog života i njegovom odnosu sa ljudima.

U uvodnom delu saznajemo da je Santjago nesrećni stari ribar koji 84 dana nije ulovio nijednu ribu dok je ribario u Golfskoj struji. Prvih 40 dana sa njim je pecao dečak Manolin, ali pošto nije bilo ulova roditelji su rekli dečaku da je on salao, što je značilo najveću nesreću, i da pređe u drugi čamac, zbog čega je starac ostao sam.

Od imovine starac je imao čamac i nešto ribarskog pribora, a živeo je u maloj trošnoj kolibi. Koliba je bila sagradjena od žilave kore i pupoljaka kraljevskih palmi. Imao je krevet, sto i stolicu, i ognjište na zemlji. Bio je udovac. Imao je sliku svetog Isusovog srca, ovo je pripadalo njegovoj ženi, koja mu je mnogo nedostajala zbog čega je sklonio njenu sliku sa zida.

Zaplet

Fabula se dalje razvija kada starac 85-og dana odlazi da peca dalje od obale nego inače, gde je voda dublja. Imao je san da ulovi veliku ribu kojom bi dokazao da je “El Campeon”, odnosno najbolji i najizdržljiviji ribar. Tu je uspeo da uhvati ogromnu sabljarku, koja je poznatija kao crni merlin.

Kulminacija

Santjago i riba vode trodnevnu borbu, u kojoj se ni starac ni riba ne predaju, a starac zadobija teške rane. Tokom te borbe on je činio sve kako bi što više izmorio ribu, i čak u momentima krajnjeg umora ne mrzi ribu, već je poštuje zato što je dostojan protivnik. Riba je bila dovoljno snažna da je vukla čamac sa sobom. Starca su bolela ramena, leva ruka mu se grčila, a uspevao je da popije nešto vode i pojede malo sirove ribe koju je poneo sa sobom samo u pauzama od borbe. Međutim, on se nije predavao i nije gubio nadu, zato što je smatrao da je dovoljno mudar i jak da bi pobedio.

Tokom borbe razgovara u mislima sa ribom i pticama, i priseća se vremena kada je bio na glasu kao jedan od najsnažnijih mornara. VIše puta je poželeo da je sa njim Manolin, kao pomoć ali i zbog usamljenosti, jer smatra da ne bi trebalo da bude sam u starosti.

Peripetija

Nakon trećeg dana riba je savladana i Santjago je, pošto je uvideo da se priprema oluja, odlučio da brzo krene ka obali. Ovo je trenutak kada starac počinje borbu za ribu, ali i vlastiti život. Miris krvi privlačio je morske pre, koji su napadali ribu. U četiri navrata starac se borio da sačuva svoj ulov, ali bez uspeha. Psi su komadali ribu sve dok od nje nije ostao samo kostur s glavom i repom.

Rasplet

Starac se vratio u luku kasno noću i jedva stigao do kolibe. Ujutru mu je u posetu došao Manolin, koji je zaplakao kada je video rane na Santjagovim rukama. Shvatio je, kao i ostali ribari, koliko se starac umorio u borbi. Turisti su se divili njegovom ulovu. Iako je na kraju ostao bez ribe, Santjago je moralni pobednik. Uprkos starčevom osećaju gubitka, svi ga poštuju i hvale. Manolin mu obećava da će ubuduće uvek ići na pecanje sa njim.

Analiza likova

Glavni likovi u delu su starac Santjago i dečak Manolin.

Starac Santjago

Puno ime Santjaga je Santjago el Kambson. On je starac, ribar, koji živi sam u maloj kolibi. Udovac je i bez porodice. Njegov život se svodi na preživljavanje i ostvarenje sna, da uhvati najveću ribu, i dostigne tako sreću za kojom žudi. Na prvi pogled starac deluje mirno i povučeno, ali to je samo privid. On ima slikovitu i uzbudljivu prošlost i bogat unutrašnji život, iako njegovi razgovori sa dečakom i njegovi monolozi odaju drugačiji utisak. On je vičan, uporan i neobičan starac, siguran u sebe. Odlikuju ga upornost, izdržljivost i tolerancija i predstavlja simbol ljudske snage i ideala.

Bio je jako siromašan, imao je samo malu kolibu i ribarski čamac. Išao je bosonog i u zakrpljenoj košulji. Voleo je sport, ali je sportske vesti saznavao iz starih novina koje mu je dečak donosio iz obližnjeg hotela.

Za njega je more dobroćudno, čarobno, a u isto vreme i grozno. Poznaje sve njegove tajne, dubine, talase i on mu se uvek vraća, bez njega ne može. Prema ribama se odnosi kao prema braći, prijateljima, koje voli i poštuje. Ribolov je za Santjaga izvor sredstava za život, i kada nema ulova to za njega znači da nema hrane.

Fizički izgled Santjaga

Santjago je starac, suv, mršav, sa dubokim brazdama na potiljku i mrljama izazvanim prevelikim izlaganjem na suncu, a koje su se širile duž celog tela. Mrlje mu prekrivaju dobar deo lica. Oči su mu boje mora i simbolizuju vedro i nepobedivo. Na rukama ima ožiljke od stalnog izvlačenja konopaca sa teškom ribom.

Dečak Manolin

Dečak Manolin pomaže starcu tako što ide u lov sa njim. Santjago ga je naučio svemu što on zna o ribarenju i vremenom mu je postao prijatelj. Manolin donosi hranu starcu i uživa u njihovim razgovorima, jer ga Santjago tretira kao odraslu osobu. Dečak je jako vezan za starca, i uprkos roditeljskoj zabrani i dalje lovi sa Santjagom. Na kraju, kada je video rane na starčevim rukama i koliko se Santjago umorio, zaplakao je i obećao da će uvek loviti sa njim. On zapravo predstavlja starčevu mladost, snagu i nepokolebljivu veru u svoje sposobnosti.  Starac i dečak su dve krajnje tačke ljudskog postojanja.

Citati

“Ali čovek nije stvoren za poraze – reče on. – Čovek može da bude uništen, ali nikada poražen.”

“Ipak ću je ubiti, reče on. U svoj njenoj veličini i slavi. Mada to nije pošteno, mislio je, pokazaću joj šta sve jedan čovek može učiniti i izdržati.”

“Riba je takođe moj prijatelj, reče glasno. Takvu ribu nisam nikada video niti cuo o njoj. Ali, moram je ubiti. Drago mi je što nas niko ne prisiljava da ubijamo zvezde.”

“Ubićeš me ribo, ribo, pomislio je starac. Ali imaš i prava na to, nikada nisam video veće, lepše, mirnije i plemenitije stvorenje od tebe, brate. Dođi i ubij me. Svejedno mi je ko će koga ubiti.”

“Tada mu bi žao velike ribe koja nema šta da jede, odlučnost da je ubije, ni za časak ne popusti uprkos tome što ju je žalio. Koliko će ona ljudi nahraniti. Pa, ipak, jesu li svi oni dostojni da je pojedu. Ne, svakako nisu. Nema nijednog dostojnog da je pojede, kada čovek pomisli na njen podvig i njeno dostojanstvo.”

__________________________________________________________________

Ovu knjigu Hemingvej posvećuje Čarliju Skrinberu i Maksu Perkinsu.

Roman otpočinje sledećom rečenicom:" Starac je ribario sam u čunu u Golfskoj struji, ali već osamdeset i četiri dana uzastopce išao je u lov a nije ulovio nijednu ribu."

Čovek je uvek sam. Kako god da se okrene, uvek smo sami. "Svako umire sam", glasi naziv romana čuvenog pisca Hansa Falade. Život i umiranje, kao sunce i mesec koji se neprestano smenjuju. Međutim, Santjago(starac) u početku ne beše sam. Opet kažem u početku, jer najteže bitke, one u sredini bijemo sami. Nakon nekoliko dana na čunu gospodina Santjaga dečak pređe na drugi čun. Roditelji mu rekoše da sa Santjagom nikada ništa uloviti neće i dečak ih posluša. Bez obzira na poslovni ishod, dečak ga je voleo. Dečak se zvao Manolino.

Jedro na Santjagovom čunu bilo je iskrpljeno džakovima koje je izgledalo kao zastava večitog poraza. Santjago je bio suv i koščat i imao je brazde na zadnjem delu vrata. Na licu je imao pege od sunca, iste su mu prekrivale celo staračko lice. Ruke su mu bile pune ožiljaka od užadi. Oči su mu bile boje mora.

Davno nije ulovio ništa, ali uprkos lošem ishodu nikada ne bi gubio nadu.

Događaj se odvija u septembru mesecu, mesecu kada dolaze velike ribe. Santjago živi sam u svojoj kolibi, sa uspomenama na svoju pokojnu ženu. Nikada ne bi veslao već bi pustio more da ga vodi. A voleo je more, to plavetnilo najbliže plavetnilu neba, tamo negde ono bi se spajalo sa nebom. Smatrao je da je more ženskog roda. Možda zbog toga što je ostao sam i što mu je bilo potrebno prisustvo nečeg što bi bilo ženskog roda.

Otisnuo se u more, u lov na veliku ribu. Želeo je da ulovi kopljarku. To će mu i poći za rukom. Okružen morem, Santjago žali što dečak nije sa njim. Santjago je sklon personifikaciju, pa tako jednu pticu pita za godine i da li joj je to prvo putovanje, levu ruku pita kako je, dok ribu naziva prijateljem. Tokom ovog lova Santjaga stižu uspomene. Seća se jednog obaranja ruke u kojem odnosi pobedu. Razmišlja o ribi. Da li je greh ubiti jednu veliku ribu? Brzo pronalazi objašnjenje za to, jer on je ribolovac, ona riba, tako je određeni da bude. Po nekoliko puta na dan moli za oproštaj, čitajući mehanički Oče naš.

Lov na veliku ribu! Potreba za samodokazivanjem. Jer, u Santjagovom životu ništa veliki godinama se nije dešavalo.

Lovac je ulovio plen, ali sada ajkule, primamljene krvlju ubijene ribe oduzimaju Santjagu deo njegove lovine. Deo po deo, dok ne ostane samo glava i rep. I Santjago se bori, on ne odustaje od zaštite svog plena. I zadovoljan je, jer:"ČOVEK MOŽE BITI PORAŽEN, ALI NE I POBEĐEN!"

Nakon mukotrpne odbrane vraća se na kopno, pada na zemlju, ali uprkos umoru, ustaje i nastavlja put ka svojoj kolibi. I sanja o lavovima.

Naziv "Starac i more" ukazuje na metaforu. Svi smo mi Santjago, pa tako i u noveli Gintera Grasa "Mačka i miš", miša predstavlja Joakim Malke, dok mačku predstavlja društvo koje utiče na život pojedinca.

Ovde je Santjago sam. Samo on i more. Usamljenost kao jedan od češćih motiva kojima stvaraoci pridaju značaj. Sa jedne strane imamo Santjaga, sa druge strane egzistira more kao svet, pre svega kao život sa svim svojim nedostacima i prednostima. I pratimo životnu borbu jednog starca. Samo more i njegov čun u njemu. Knjiga koja daje poruku svima nama:" Nikada ne odustaj!" Život je razigrano more čije namere čovek ne može spoznati. Može samo da ih nasluti.

Marko Todorović