Ustaću i otići, otići na Inisfri,
i tamo kolibu dići od gline i pruća, znam;
gajiću leje pasulja, i košnice imaću tri,
i živeću srećan i sam.
Tamo ću imati mira, jer sporo rominja mir,
kaplje sa velova jutra u cvrčkom raspevan žbun;
tamo je blistava ponoć, podne uz purpurni vir,
a sumrak lepršanja pun.
Ustaću i otići, jer stalno čarobni šum
pljuskanja jezerske vode slušam za jave i sna;
taj šum, dok pločnike gazim i sivi prašnjavi drum,
srce mog srca zna.
----------------------
Vilijam Batler Jejts rođen je 13. juna 1865. godine u Sandimontu, blizu Dablina. Bio je irski pesnik i dramski pisac, najznačajnija ličnost irskog nacionalnog preporoda, jedan od osnivača i upravnik narodnog pozorišta. Godine 1876. porodica se seli u London, i Jejtsa upisuju u osnovnu školu, gde će provesti četiri godine. Zbog finansijskih razloga porodica se vraća u Dablin, a Jejts u oktobru 1881. upisuje Visoku školu Erazmus Smit.
Iako je proveo dosta vremena u Londonu kao mladić, Vilijam Batler Jejts ostaje veran svojim kulturnim korenima, što ima presudnog uticaja i na njegovu poeziju. Sredinom 1880-ih u Londonu Vilijam upoznaje čuvene pisce: Oskara Vajlda, Lionela Džonsona i Džordža Bernarda Šoa. Jejts je u to vreme ispoljio veliki interes za misticizam, spiritualizam, okultizam i astrologiju. U to vreme upoznaje i Mod Gon, irsku nacionalistkinju u koju se zaljubljuje. Ona je volela njegovu poeziju, ali ne i samog Jejtsa. Vilijam Batler Jejts joj nudi brak 1895. godine, ali ga ona odbija. Još tri puta ju je prosio, 1899, 1900. i 1901. godine i svaki put ga je odbila. Napokon se, na njegov užas, udala za irskog nacionalistu, majora Džona Mek Brajda, 1903. godine.
Godine 1896. pesnik je upoznao Ledi Gregori, znalca folklora i mitova, koja je pospešila i utvrdila njegov nacionalizam. Zajedno sa Šonom Kejsijem, Kalumom, Singom, Martinom – oni će činiti Irski književni pokret. Lejdi Gregori, Martin, Džordž Mur i Jejts su 1899. godine osnovali Irski književni teatar, radi igranja nacionalnih irskih dramskih dela. Posle dvogodišnjih lutanja i neuspeha, 1904. godine je osnovan Ejbi teatar za koji će Jejts ostati vezan sve do svoje smrti.
Porodicu je zasnovao u septembru 1916. godine oženivši se dvadeset četvorogodišnjom Džordžom Hajd Lis koju je upoznao u okultnim krugovima. Venčali su se dvadesetog oktobra 1916. godine. Brak je bio uspešan, mada se govorkalo da Jejts ima ljubavnih afera sa drugim ženama (pesnikinjom Margot Radok i novinarkom Etel Manin, recimo); imali su dvoje dece, Anu, slikarku i Majkla, političara.
Svih tih godina, u međuvremenu, Jejtsova pesnička slava je rasla, i on je u decembru 1923. godine primio Nobelovu nagradu za književnost, što je iskoristio kako bi naglasio pripadnost irskoj kulturi i irskom nacionalnom programu. Nagrada je omogućila uspešnu prodaju njegovih knjiga i pesnikova porodica je po prvi put mogla da računa na stabilniji izvor prihoda.
Godine 1922, on je postao član irskog senata, a 1925. godine izabran je i po drugi put.
Umro je u hotelu u Mentonu, Francuska, 28. januara 1939. godine. Sahranjen je na privatnom i diskretnom pogrebu, kako je želeo, u francuskom mestu Rokbernu. Septembra 1948. godine Jejtsovo telo je, takođe prema njegovoj želji (jer je u pismu supruzi tražio da ga, posle desetak godina, izmeste u Irsku), preneto u Dramklif, na irskom brodu.
Comments