Mi smo deca epohe,
epoha je politička.
Sva tvoja, naša, vaša
Dnevna pitanja, noćna pitanja,
Politička su pitanja.
Hteo ne hteo,
Tvoji geni imaju političku prošlost,
Koža političku nijansu,
Oči politički aspekt.
Ono o čemu govoriš ima odjek,
Ono o čemu ćutiš ima smisao,
Ovako ili onako politički.
Čak i kad ideš po šumama i gorama,
Praviš političke korake
Po političkom tlu.
Apolitičke pesme su takođe političke,
A gore svetli mesec,
A ne mesečinast objekt.
Biti ili ne biti, pitanje je sada.
Kakvo pitanje, odgovori, ljubavi.
Političko pitanje.
Ne moraš čak ni da budeš ljudsko biće,
Da bi stekao političko značenje.
Dovoljno je da budeš sirova nafta,
Koncentrirana hrana ili sekundarna sirovina,
Ili bar pregovarački sto, o čijem su se obliku
Prepirali mesecima:
Za kakvim stolom pregovarati o životu i smrti,
Za okruglim ili četvrtastim
U međuvremenu ljudi su ginuli,
Životinje krepavale,
Kuće gorele
I polja zarastala u korov,
Kao u davnoprošlim
I manje političkim epohama.
•Preveli s poljskog Petar Vujičić i Biserka Rajčić
--------------
Vislava Šimborska rođena je 2. jula 1923. godine u Bninu. Bila je poljska pesnikinja, esejista i prevodilac.
U svojoj poeziji, Šimborska često koristi kontradikciju, nedorečenost, paradoks i ironiju da bi oslikala filosofske teme i interesovanja. Njena poezija je prepuna egzistencijalnih pitanja i refleksija o ljudima kao individuama i članovima ljudske zajednice. Izraz joj je introspektivan i humorističan. Objavila je relativno mali broj dela, svega oko 250 pesama. Prevedena na skoro sve evropske jezike, arapski, hebrejski, japanski i kineski.
Godine 1931. seli se sa porodicom u Krakov, gde živi do svoje smrti. Kada je izbio Drugi svetski rat, nastavila je da se obrazuje u ilegali. Od 1943.godine radila je na železnici i uspela da izbegne deportaciju u Nemačku na prinudni rad. U ovom periodu počinje njeno poetsko stvaralaštvo.
Od 1945. godine studirala je poljski jezik i književnost a potom sociologiju na Univerzitetu u Krakovu, te godine je i objavila prvu pesmu Tražim reč. Tri godine posle toga prekinula je studije bez diplomiranja zbog lošeg finansijskog stanja.
Prva knjiga, 1949.godine, nije prošla državnu cenzuru ali je uprkos tome ostala lojalna vlastima, hvalivši Staljina, Lenjina i dostignuća socijalizma sve do 1966. godine, kada počinje da sklapa poznanstva sa disidentima. Kasnije se odrekla svojih političkih dela iz tog perioda.
Prevodila je Francusku književnost na poljski, posebno poeziju baroka. Nobelovu nagradu iz književnosti dobila je 1996. godine.
Umrla je u svom domu u Krakovu 1. februara 2012. godine.
Poezija suštine