Jedna me samo tišti misao:
na dušeku ne skončati tek,
istiha svenuti kao cvet
potajno kome crv podgriza luč
što tinja tu u pustoj odaji.
Ne daj mi, bože, takvu smrt,
ne meni, samo takvu smrt!
Nek budem munjom ošinut, opružen bor,
iz korena kog čupa bure bes;
il` stena koju s vrha planine
u provaliju ruši urnebes.
Kad celom ropskom svetu tom
dojadi jaram, pa se uspropne,
zavitla, rumen, žarkom zastavom,
a na njoj sveto, plameno slovo to:
Sloboda celog čovečanstva!
I to zagrmi od zapada na istok,
i s tiranima bukne boj -
o, da tu padnem – na tom ograšju!
Mladosti moja, tu mi prospi krv;
nek trube zvuk i mačeva zvek,
topova rik, uguše zanavek.
U naletu ka pobedi,
atovi, ržući,
prejur`te me, pregazite,
na bojištu nek ostane moj krvavi leš!
A svane l` dan velikog pogreba,
uz glase tužne i toržestvene,
pod teškom senkom crnih zastava,
rasute kosti prikupite mi
u zajednički grob junaka svih
što padoše za tvoj pobedni steg.
• Prepevao s mađarskog Veljko Petrović
__________________________________________________
Шандор Петефи је рођен 1. јануара 1823. године од оца Србина и мајке Словакиње из Мађарске. Водећи песник мађарског романтизма. Крштено име му је Александар Петровић. Рано је напустио школско образовање, посветио се књижевном раду, новинарству и активностима везаним за револуцију. Учесник је револуције 1848. године. Петефи је лирски и епски песник, романсијер и драмски писац. Светску славу је достигао љубавном, дескриптивном и лириком с револуционарним мотивима. У љубавној лирици је чисти романтичар који пева о својим интимним осећањима и расположењима. Његово певање одликују једноставност и непосредност обогаћени мотивима из народног живота.
Иако је страдао веома млад, оставио је значајно књижевно дело: Песма нације (1848), Бисери љубави (1845), Облак (1846); епови Витез Јанош (1844) и Апостол (1848); роман Џелатов конопац (1845).
Шандор Петефи је био веома вољен и цењен писац код Срба. Јаков Игњатовић је писао о сусрету с њим 1884. године; Јован Јовановић Змај је ценио Петефија и на српски језик превео и препевао му двадесетак песама; о њему пише са одушевљењем и тугом Ђура Јакшић.
Петефи је погинуо у борби 31. јула 1849. године у двадесет шестој години живота.
Comments